Креирање и вођење радионице за библиотекаре

Сажетак

Рад се бави процесом настанка едукативне радионице, посматране као вид спровођења акредитованог програма у контексту сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности у Србији (2014–2018).
У почетном делу успостављају се општи принципи и примери добре праксе из IFLA водича за стално стручно усавршавање и практичне смернице за ефикасно креирање радионица. У истраживачком делу примењен је модел функционалне флуентности и интерпретиран профил понашања водитеља, добијен на основу анонимне процене библиотекара (анализа 665 придева из 400 упитника). На профилу је опажено смањено изражавање негујућег начина понашања водитеља, предложене су корекције, али је и напоменуто питање поузданости прикупљених података. У закључку се препоручује системско увођење супервизије ради побољшања квалитета акредитованих програма.
Основни циљ чланка је да се истакну неопходност сталног професионалног и персоналног усавршавања аутора/ водитеља, и последично, побољшање квалитета радионица, јер оне могу бити ефикасан, искуствен начин стицања знања, развијања социјализације и креативности библиотекара и, додатно, начин побољшања услуга и привлачења већег броја корисника у библиотеке.