Читалиште https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit <p>ЧИТАЛИШТЕ: научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, посвећен је развоју и неговању научно-истраживачког рада у областима историје библиотека, културолошко-комуниколошке и образовне функције библиотекарства, социологије књиге и читања, информационе писмености, организације знања, библиографије, менаџмента библиотека и библиотечко-информационих система, као и информационе и медијске технологије у контексту развоја библиотека.</p> sr-RS@cyrillic gordana.stokic.simoncic@gmail.com (Гордана Стокић Симончић) Wed, 26 May 2021 12:02:17 +0000 OJS 3.1.0.1 http://blogs.law.harvard.edu/tech/rss 60 Књига – од византијске до дигиталне https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/133 <p>Остварење мисије савремених библиотека захтева примену најразличитијих знања – од историјских, археографских, лингвистичких, преко социолошких и епистемолошко- организационих, до менаџерских и информатичких. Тема 38. броја&nbsp;<em>Читалишта</em>&nbsp;потврђује интердисциплинарност библиотекарства тако што – бавећи се писаном баштином – подсећа на комплексна знања неопходна за разумевање и преношење порука из прошлих времена, али и на неопходну примену информационо- комуникационе технологије коју намеће опредељење за општу доступност грађе. Но, чини се да темат назван једноставно&nbsp;<em>Књига – од византијске до дигиталне</em>&nbsp;потврђује и јединство науке у нашем времену које глобално одликују поделе и антагонизми.<br>Текст „Византинци и писана реч“ аутора Радивоја Радића враћа читаоце у цео миленијум дугу културу рукописне књиге и подсећа да је управо&nbsp;<em>трансмисија рукописа омогућила европским народима да постану баштиници непроцењивих цивилизацијских вредности</em>. Са поносом се може констатовати да је византијска цивилизација можда најзначајније исходиште српске културе и духовности, на шта нас непрестано подсећа и манстир Хиландар, о чијој „Средњој библиотеци“ пише Жарко Војновић.&nbsp;<em>По типу чуварка богослужбене књиге, а по пореклу руска</em>, до сада готово потпуно непозната Средња библиотека доказ је још једне, за национални идентитет Срба суштински важне, културне трансмисије.<br>Посебан круг питања представља приступ изучавању писаног наслеђа, првенствено рукописне књиге. Владан Тријић разматра однос археографског описа и кодиколошке обраде рукописа констатујући да је&nbsp;<em>домаћој кодикологији потребан већи број радова који свеобухватно говоре о физичком склопу и судбини појединачних кодекса, како би стечена знања у будућности омогућила синтезу, односно …разумевање начела функционисања писане културе</em>&nbsp;у целини. Најзад, Александра Драпшин бави се дигитализацијом писане баштине и најављује могућност новог, интерактивног истраживачког приступа. Као пример послужили су Електронски каталог Библиотеке Матице српске,&nbsp;<em>Дигитална БМС и Електронски регистар старе и ретке библиотечке грађе</em>.</p> Гордана Стокић Симончић ##submission.copyrightStatement## https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/133 Wed, 26 May 2021 00:00:00 +0000 Византинци и писана реч https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/134 <p>Византијска цивилизација била је цивилизација рукописа и рукописних књига (кодекса) за које су коришћени папирус, пергамент и папир. Како би могле да се дистрибуирају до читалаца и како би се сачувале од пропадања, рукописне књиге су преписиване у скрипторијумима у којима нису деловали само монаси, него и световни људи различитих занимања. Књиге су биле веома скупе, а библиотеке јавне, царске, патријаршијске, монашке и приватне са не тако великим фондом рукописа. Како се византијска цивилизација ближила своме заласку, почела је селидба грчких рукописа из Визaнтије у латински свет западне Европе. На тај начин је велико наслеђе античке цивилизације сачувано и пренето у европске земље.</p> Радивој Радић ##submission.copyrightStatement## https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/134 Wed, 26 May 2021 00:00:00 +0000 Хиландар и његова „Средња библиотека“ https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/136 <p>Хиландарска библиотека подељена је у три целине, физички одвојене, засноване на различитим карактеристикама књига, разврстаних по хронолошком и формалном начелу. Тема овог рада је тзв. Средња библиотека, која је до данас, као целина, потпуно непозната јавности. Она садржи највећим делом књиге руског порекла, штампане црквенословенским језиком, у распону од 17. до 20. века. Оне су највећим делом богослужбене, а знатан је удео и „књига за читање“. Само мали део збирке је на руској грађанској ћирилици, а као подзбирка постоји и српска књига 18. века. Сви саставни делови Средње библиотеке укратко су описани у својим основним елементима, а изложена је и кратка историја њене обраде од седамдесетих година прошлог столећа.</p> Жарко Војновић ##submission.copyrightStatement## https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/136 Wed, 26 May 2021 00:00:00 +0000 Кодиколошки или материјални опис рукописа? https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/137 <p>У литератури је истакнута разлика између „кодиколошког“ и „физичког“ описа материјалних особина рукописних књига. Тим поводом, у раду се, најпре, у кратким цртама представља историјски развој кодикологије као научне дисциплине која се бави рукописном књигом, превасходно полазећи од физичких особина, како би се указало на могуће импликације које термин собом носи. Затим се пружа осврт на њен релативно слаб одјек у нашој научној средини, што се објашњава самосвојним развојем српске археографије, њеном јединственом методологијом, као и одсуством теоријске освешћености односа између кодикологије и археографије. Најзад, детаљније се пореде особине археографског и кодиколошког приступа рукописној књизи, уз закључак да није оправдано синонимно коришћење термина кодикологија и археографија, чак ни када им се садржина подудара и да би почетни део пуног археографског описа требало да се назива „материјалним“, како би се избегла забуна и спречио губитак драгоцених нијанси у значењу.</p> Владан Тријић ##submission.copyrightStatement## https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/137 Wed, 26 May 2021 00:00:00 +0000 Стара штампана књига у електронским базама података https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/138 <p>Дуго година, раритетне публикације похрањене у збиркама библиотека и других установа, чуване у магацинима и затвореним металним ормарима, могли су да читају само посетиоци посебних, за то предвиђених читаоница. Путем дигиталног окружења, оне су данас описане и претраживе у електронским каталозима и могу се прелистати у дигиталним библиотекама. Никад раније нису биле доступне тако великом кругу корисника. У раду се указује на могућности презентације раритета у електронским базама података, а посебно на њихово међусобно повезивање. Дигитализација раритета не подразумева само пренос података у нове формате, већ омогућава квалитетнији, нови интерактивни истраживачки приступ. Као пример су послужила искуства Библиотеке Матице српске – Електронски каталог Библиотеке, презентација&nbsp;<em>Дигитална БМС</em>&nbsp;и рад у&nbsp;<em>Електронском регистру старе и ретке библиотечке грађе</em>. Приликом библиографско-каталошке обраде раритета, поред описа издања, велика пажња се посвећује примерцима. У раду се наводе врсте података које се уписују у поља напомена при електронској обради старих књига. Указује се и на могућности повезивања електронског каталога са дигиталним колекцијама.</p> Александра Драпшин ##submission.copyrightStatement## https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/138 Wed, 26 May 2021 00:00:00 +0000 Библиотеке очима корисника: анкетно испитивање корисника јавних библиотека Црне Горе https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/139 <p>У раду су анализирани резултати анкете „Библиотеке очима корисника“, која је спроведена међу корисницима јавних библиотека у Црној Гори крајем 2018. године. Према расположивој документацији, ово је прво испитивање спроведено међу корисницима јавних библиотека у Црној Гори. Спроведена анкета јасно указује на то да се стање у јавном библиотекарству државе може промијенити само увођењем нове комуникационе парадигме, која је заснована на употреби савремених медија и технолошких достигнућа.<br>Дигитално окружење има директан утицај на организацију рада у јавним библиотекама и развој нових корисничких сервиса. Циљ анкете је да се, на основу конктретног става корисника о библиотечким производима, установи актуелно стање, дају предлози за унапређење и афирмирмaцију рада јавних библиотека. Смјернице за увођење и интеграцију савремених технолошких иновација у раду јавних библиотека морају бити засноване на примјерима добре праксе библиотечко-информационих система развијенијих земаља Европе.<br>Друштвени циљ спроведеног истраживања је да резултати буду од користи Националној библиотеци „Ђурђе Црнојевић“, Министарству просвјете, науке, културе и спорта, локалним самоуправама, културним посленицима и стручној јавност, а све у циљу спровођења конкретних активности у процесу обезбијеђивања услова за модерно функционисање народних, градских, односно јавних библиотека у Црној Гори.</p> Дијана Кривокапић ##submission.copyrightStatement## https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/139 Wed, 26 May 2021 00:00:00 +0000 Корисници и коришћење Дигиталне библиотеке Будве https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/141 <p>Народна библиотека Будве је 2018. одлучила да започне изградњу дигиталне библиотеке са жељом да прошири постојећу понуду онлајн услуга и да уважи потребе савремене публике која све више користи дигиталне садржаје. Неко вријеме након покретања Дигиталне библиотеке Будве, природно су се поставила питања дјелотворности уложених ресурса и даљих праваца развоја која траже чињеничне одговоре. Иако су постављени садржаји завичајног профила, претпоставка је била да ће нови канал презентовања привући публику изван локалних географских оквира, што је анализа једногодишњег коришћења и корисника Дигиталне библиотеке потврдила. Потврђено је и искуствено запажање да њена посјећеност директно корелира са видљивошћу у медијима и на друштвеним мрежама. За анализу промета коришћене су квантитативне статистичке методе које нуди Гугл аналитика.<br>Изложена анализа корисника и образаца коришћења Дигиталне библиотеке Будве даје слику само у основним цртама. Ипак, то је први покушај неке црногорске библиотеке да једно поље свог дјеловања обради и представи језиком и методама савремене вебометрије и библиотечке статистике.</p> Гордана Љубановић, Маја Симоновић ##submission.copyrightStatement## https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/141 Wed, 26 May 2021 00:00:00 +0000 Библиотека манастира Каленић и Ризница Епархије шумадијске https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/143 <p>У раду је представљена најстарија рукописна и штампана културна заоставштина манастира Каленић. Истраживањем које је спроведено у оквиру заједничког пројекта Архијерејског намесништва беличког и Народне библиотеке у Јагодини,&nbsp;<em>Оживљавање прошлости за будућност – рукописне и старе штампане књиге на територији Поморавског округа</em>, утврђено је да се у манастиру Каленић чува изузетно вредно књижно наслеђе Поморавља.<br>У порти манастира смештена је Библиотека и Ризница Епархије шумадијске. Највреднији део фонда библиотеке манастира Каленић представља Фонд старих богослужбених књига у коме се чува 29 књига које, на основу Закона о старој и реткој библиотечкој грађи, испуњавају услове да се прогласе за културна добра од изузетног или великог значаја.<br>Ризница Епархије шумадијске чува највредније експонате богослужбених реликвија са простора Епархије шумадијске. Изузетно богатство Ризнице чине рукописне и старе штампане богослужбене књиге.</p> Нада Димитријевић ##submission.copyrightStatement## https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/143 Wed, 26 May 2021 00:00:00 +0000 Трендови у коришћењу електронских извора заснованих на EIFL-у међу институцијама Замбијског библиотечког конзорцијума https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/144 <p>Неколико високошколских институција у Замбији већ више од деценије пружа својим корисничким заједницама приступ е-изворима из научних база података и издавача. Присуство два непрофитна међународна тела – INASP (Међународна мрежа за доступност научних публикација) и EIFL (Електронске информације за библиотеке) олакшало је пружање е-извора на организованији начин. Група академских и истраживачких библиотека у Замбији формирала је 2004. године Замбијски библиотечки конзорцијум (ZALICO) ради координације дељења ресурса и помоћи приликом претплате на мрежне изворе. Данас ZALICO има приступ великом броју база података реномираних издавача, од којих већина омогућава отворен приступ путем чланства у EIFL. Неке од њих су ваома значајне и покривају широк спектар области релевантних за институције ZALICO.<br>Упркос напорима да се члановима ZALICO омогући приступ електронским информационим изворима, извештаји о коришћењу откривају да их студенти и факултети недовољно користе. Ситуација је незадовољавајућа јер конзорцијум троши значајна финансијска средства на е-изворе које корисници не цене. Са друге стране, квалитет литературе коју употребљавају у својим академским активностима је упитан и није јасно зашто у већој мери не користе понуђене изворе. Одлучено је да се спроведе истраживање и утврде околности које утичу на слабу употребу EIFL е-извора унутар конзорцијума. Специфични циљеви су били: процена нивоа коришћења EIFL е-извора у ZALICO институцијама у периоду 2016–2019, утврђивање изазова са којима се ZALICO институције суочавају у приступу овим ресурсима и утврђивање стратегије за побољшање ситуације.<br>Аутори су проучили релевантну литературу о употреби е-извора у високошколским институцијама у различитим деловима света. Њен преглед показује велике користи од њихове примене у академским круговима, упркос наведеним изазовима приликом приступа. Негативни фактори који утичу на њихову употребу укључују лоше интернет везе и недостатак свести и вештина претраживања међу корисницима (док у позитивне спадају вредност информација, свеобухватност и лак приступ 24/7). Сходно овим закључцима, истраживачи су покушали да утврде да ли су исти ови изазови одговорни и за слабо коришћење EIFL е-извора међу ZALICO институцијама.<br>Ова студија је рађена као студија случаја, а за прикупљање података коришћен је одговарајући упитник на који је одговорило 16 ZALICO институција. Она је открила различите проблеме у коришћењу EIFL е-извора, сродне онима у истраженој литератури: лоше интернет везе, неадекватне вештине претраживања, неефикасне стратегије промоције е-извора, проблеме са регистрацијом и непроактивност библиотекара.<br>Један од циљева студије био је утврђивање стратегија за побољшање коришћења е-извора. Испитаници су замољени да наведу оне за које мисле да ће побољшати њихово коришћење. Препоручени су обука корисника о приступу изворима, обука библиотекара о процесу регистрације ресурса, боља информисаност о е-изворима и побољшање интернет веза. Од одређених база података би требало затражити да унапреде покривеност садржајем како би задовољиле потребе за информацијама већине институција. Интернет везе би требало побољшати и повећати број приступних тачака на стратешким местима, број рачунара и пропусност.<br>Истраживачи су настојали да утврде ниво интеракције између чланова ZALICO-а и државног координатора EIFL-а који би требало да олакша њихову регистрацију на EIFL изворе. Испоставило се да ZALICO институције често не траже помоћ од координатора у вези са приступом и употребом EIFL е-извора. Може се рећи да већина институција није проактивна у решавању проблема са приступом понуђеним изворима. Једна од кључних улога, у овом контексту, припада библиотекарима, а њихово недовољно залагање и неуспех по том питању чини их једноставно ирелевантним.</p> Eness М. Miyanda Chitumbo, Pailet Chewe, Francina N. S. Makondo, Silumesii Kabilwa ##submission.copyrightStatement## https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/144 Wed, 26 May 2021 00:00:00 +0000 Инфографика или визуелно приповедање: перспективе у библиотекарству https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/145 <p>У раду се анализирају и истичу предности инфографике, све утицајније технике за визуелно сажимање статистичких података, рекламирање, образовање и графичко приповедање различитих прича са друштвено одговорном тематиком. Разматра се њена примена у библиотекарству кроз описе неколико одабраних примера инфографика које ефектно представљају конкретне аспекте деловања библиотека на порталу Pinterest. Као прво, издвојено је графичко решење статистичког годишњег извештаја, затим једно упутство по фазама о информационој писмености за студенте и друго о коришћењу лисног каталога из 1930-тих година, а потом плакати који указују на појаву плагијаризма, промоцију сарадње библиотека са наставним кадром и корисну технику звану „пажљиво читање”. За библиотекаре који се заинтересују за дизајн инфографике понуђене су смернице за израду ефектних решења по мишљењу три експерта: Едварда Тафтија, Рендија Крума и Истока Павловића. Указује се и на потребне алате и бесплатне платформе за дизајн. Циљ рада је да подстакне библиотекаре да размишљају о визуелним мотивима репрезентативности и маркетингу библиотека, буду креативни, а пре свега аутентични.</p> Јелена Јовин ##submission.copyrightStatement## https://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/145 Wed, 26 May 2021 00:00:00 +0000