Читалиште

Специјалне библиотеке

2023-07-15T10:40:57+00:00

Тема четрдесет другог броја Читалишта су специјалне библиотеке и библиотеке научноистраживачких института. Темат отвара рад Бојане Вукотић, у ком су представљени њихов број, стање и проблеми у раду и дате мере за унапређење. Могућностима евалуације њиховог рада и коришћењем квантитативних економских модела бави се Мирко Дрманац. Два текста посвећена су историјском развоју: Библиотеку Историјског института у Београду приказале су Славица Мереник и Милица Јованчићевић, а Библиотеку Археолошког института Сања Никић и Милан Миловановић. Проблемима принављања библиотечке грађе у Библиотеци Института за упоредно право бавила се Мирјана Марков, док је најновије формирану Библиотеку УЛУС-а представио Владимир Живановић.
Специјална, стручна, техничко-информативни центар, научно-истраживачки центар, информационо-документациони центар, ИНДОК центар, ИНДОК служба, служба документације, техничка библиотека, специјализована библиотека, стручна индустријска библиотека и ИНДОК јединица – све су синоними којима се у различитим временским периодима називала специјална библиотека, и све су термини који означавају библиотеку која није самостална установа културе или образовања, већ је организациони део неке друге организације.

Специјалне библиотеке и библиотеке научноистраживачких института и установа у Републици Србији 2019–2022

2023-07-15T11:53:42+00:00

Рад се бави стањем и проблемима рада специјалних библиотека и библиотека научноистраживачких института и установа у Републици Србији у периоду од 2019. до 2022. године. Након дефинисања појма специјалне библиотеке, наведени су подаци о објављеним радовима који се баве проблемима специјалних библиотека. Посебан део текста посвећен је њиховој категоризацији. Затим се тема специјалних библиотека посматра кроз призму законских прописа – актуелног Закона о библиотечко-информационој делатности и Правилника о националним стандардима за обављање библиотечко-информационе делатности. Приказан је и преглед уписа специјалних библиотека и библиотека научноистраживачких института и установа у Централни регистар библиотека Србије 2001–2022, а посебно је коментарисано актуелно стање уписа у Централни регистар на дан 28. фебруара 2023. године. У следећем поглављу говори се о њиховој заступљености у бази Мрежа библиотека Србије у наведеном периоду. Затим је детаљно приказана категоризација специјалних библиотека у поменутој бази према врсти делатности организације у оквиру које библиотека ради. Посебно је детаљан преглед достављених статистичких података о специјалним библиотекама установа културе (музеји, архиви, заводи за заштиту споменика, позоришта...) – оне су најбројније и има их укупно 96, односно 36% од укупног броја специјалних библиотека. Уз преглед услова рада, у закључку се предлажу мере за њихово унапређење.

Економска евалуација пословања специјалних библиотека: приступи и методолошки оквири

2023-07-15T11:54:10+00:00

У времену када технологије вештачке интелигенције попут ChatGPT постају фундаментални концепт развоја семантичког веба, библиотеке се налазе пред све већим изазовом да на глобалном информационом тржишту потврде своју вредност – не само у апстрактном, филозофском смислу већ и у економском. Ово питање посебно се дотиче специјалних библиотека као информационог сервиса који стално мора да доказује свој допринос циљевима организације у оквиру које послује, а чији рад руководиоцима представља основу за планирање развоја и доношење стратешких одлука. У овом раду приказаће се евалуација пословања специјалних библиотека у историјском контексту, као све важнији чинилац не само развоја него и опстанка у националном библиотечко-информационом систему. Биће представљени CBA (cost-benefit analysis), ROI (return on investment) и CV (contingent valuation) као најважније методе које се могу користити за процену успешности специјалних библиотека, са примерима израчунавања.

Формирање и развој фонда Библиотеке Историјског института у Београду

2023-07-15T11:54:33+00:00

Библиотека Историјског института је специјална библиотека затвореног типа намењена првенствено сарадницима ове установе, али се њоме користе домаћи и страни научни радници, као и други појединци у потрази за ретким издањима до којих се тешко долази. Почела је са радом 1947. године, убрзо по оснивању Института. Зачетак библиотечког фонда чиниле су библиотеке Станоја Станојевића и Јована Н. Томића, откупљене од њихових наследника. Поред тога, фонд се увећавао и завештањима некадашњих сарадника Историјског института, куповином нових књига и разменом. Библиотека поседује и збирку старих и ретких књига, референсну и картографску збирку, као и велики број домаћих и страних часописа. У овом раду покушали смо да представимо фонд Библиотеке Историјског института у Београду на основу књига инвентара монографских публикација и часописа, као и извештаја о раду Историјског института објављених у Историјском часопису и Годишњаку САН.

Библиотека Удружењa ликовних уметника Србије

2023-07-15T11:54:54+00:00

Удружење ликовних уметника Србије (УЛУС) основано је 1919. године. Током Другог светског рата није деловало, али је обновило рад 1945. године. Иако је идеја о оснивању библиотеке била присутна од самог формирања УЛУС-а, она је реализована тек 2021–2022. године, уз подршку Министарства културе Републике Србије. Новоосновану библиотеку чине три фонда. Први је збирка Друштва пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“, други се састоји од продукције УЛУС-а, док се трећи попуњава путем размене и поклона. Највећи број библиотечких јединица ове новоосноване библиотеке представљају уметнички каталози у издању Удружења, као и књиге из области уметности. Део збирке попуњен је и публикацијама које су настале као резултат његовог савременог издавачког и уметничког деловања. Будући да је Библиотека делимично инвентарисана и каталогизована, претпоставља се да ће бројати преко 3000 библиотечких јединица. Збирка је постављена у полице и уређен је простор за корисничка места и смештај фонда. Циљ рада је да се представи новооснована библиотека и укаже на њен значај како за визуелне уметнике, тако и за публику.

Набавка библиотечке грађе у Библиотеци Института за упоредно право

2023-07-15T11:55:18+00:00

У раду се даје преглед настанка, развоја и данашњег стања Библиотеке Института за упоредно право, са освртом на набавку публикација. Од када је основана, све до сада, велике промене су наступиле у њеној организацији. Истраживачки рад је у ранијем периоду био много више ослоњен на књиге и часописе, док је данас ослоњен на електронске публикације – што то не значи да је Библиотека мање потребна, већ да се мењала и прилагођавала. Како се истраживачи Института баве упоредно-правним студијама у разноликим правним системима и областима, потребна им је литература из различитих грана права. Међутим, проблеми финансијске природе са којима се примарна институција данас сусреће мењају начин набавке књига. Куповина је у ранијим годинама била најзаступљенији начин попуњавања фонда, а тренутно су то размена и поклон.

Историјски ход Библиотеке Археoлoшког института у Београду кроз рад библиотекара

2023-07-15T17:22:23+00:00

Библиотека Археолошког института у Београду је научноистраживачка библиотека намењена истраживачима Археолошког института. Једна је од највећих специјалних библиотека са литературом из области археологије, историје, историје уметности, архитектуре, антропологије и осталих сродних наука на овим просторима. Њени запослени недавно су обележили седамдесет пет година постојања Библиотеке. Циљ овог рада је да представи развој Библиотеке кроз рад библиотекара. У првом делу историјата описани су формирање и радни задаци. Осавремењивање и прелазак са лисног на локални електронски каталог део је друге етапе. Новина у раду Библиотеке је свакако успостављање репозиторијума РАИ и транзиција са локалног електронског каталога WINISIS на национални библиотечко-информациони систем, односно узајамни каталог COBISS, која је у току.

Манастир Светог Јована Богослова на острву Патмосу и његова библиотека

2023-07-15T11:55:58+00:00

На Патмосу, острву у архипелагу Додеканезу, у Егејском мору, крајем 1. века боравио је апостол и јеванђелиста Јован Богослов и тада написао Апокалипсу, последњу канонску књигу Новог завета. Миленијум касније, духовник Христодул је на Патмосу утемељио манастир посвећен великој личности хришћанске историје. У манастиру Светог Јована Богослова, који је кроз следећих девет векова проживео бурну историју, налази се једна од најбогатијих библиотека. Она представља особиту вредност не само за манастир или уопште православну цркву, него и за науку и проучаваоце прошлости различитих научних профила који у манастир долазе из читавог света. Садржај библиотеке на Патмосу може да се групише у три велике целине: рукописни кодекси, документи и штампане књиге.

Спојем различитих култура до јединственог мозаика: преписивачка делатност, уметност израде књиге и библиотеке средњовековне Шпаније

2023-07-15T17:21:57+00:00

тексту су описане друштвенополитичке и културне промене које су се у периоду од 8. до 15. века дешавале на простору средњовековне Шпаније. Унутар овог оквира издвојена je територија под управом муслиманских народа, тзв. Ал Андалус. Она је посебно значајна због преписивачке делатности, у којој су учествовали и хришћани, и Јевреји, и муслимани, а која се највећим делом обављала током 12. и 13. века у Толеду. Захваљујући њиховом залагању, становништво западне Европе упознало се са делима античких писаца, најчешће кроз преводе на латински језик.
У посебном поглављу биће истакнути начин рада и организација библиотека које су постојале у оквиру територије Ал Андалуса, али и у местима у склопу хришћанских краљевина Кастиље, Арагона и Наваре. Поред тога, описана је и књижна уметност, омеђена утицајима становника који су живели у оквирима средњовековне Шпаније – али и суседних области, чији су народи утицали на становништво Пиринејског полуострва.