Читалиште

Нова парадигма креативне економије и библиотеке

2024-01-23T12:02:37+00:00

Поједини футуристи се слажу да концепт „индустрије 4.0“, као нова фаза развоја економије, треба да нас уведе у доба „имагинације“. Термин је употребио Чарли Меги (Charlie Magee) средином 90-их година како би описао нашу дигиталну будућност и економију. Очекује се да ће растућа улога хуманоидних робота, аутоматизација и дигитална трансформација смањити људски рад на минимум. Такође се предвиђа да ће креативност и имагинација добити примарну улогу у креирању економских и друштвених вредности. Ипак, тренутна дигитална индустријализација креативности није обећавајућа и далеко је од поменуте визије. Она је више претња стваралаштву и друштвеним праксама које позивају на размишљање, учење и преиспитивање. Унутар креативне економије настале су друштвене и економске противречности које доводе у питање постојеће принципе њеног развоја. Обрисе њене нове парадигме већ сада можемо видети у домену друштвене реорганизације технологија, креативног рада, културне продукције и финансирања културе, управљања пројектима и тимовима, као и у јавним политикама. Како се јавне установе, нарочито библиотеке, прилагођавају овим процесима?

Финансијске иновације у библиотекама

2024-01-23T13:20:44+00:00

Овај рад бави се анализом финансијских иновација из перспективе развоја креативне економије, са посебним фокусом на област библиотекарства. У првом делу рада испитују се промене у финансирању културе које доноси развој креативне економије, а посебно њена дигитална трансформација. Други део рада обрађује основне појмове везане за финансијске иновације у култури, са посебним акцентом на финтек иновацијама, њиховим карактеристикама и врстама. Последњи део посвећен је анализи финансијских иновација у библиотекама, односно начину на који оне мењају процесе унутар библиотека.

Основнe претпоставке и принципи економиjе дигиталног библиотекарства

2024-01-23T13:21:31+00:00

Дигиталне библиотеке као важан сегмент креативне економије добијају све више на значају захваљујући новим и јединственим услугама које пружају на подручју образовних, истраживачких и културних потреба. Предмет овог рада је проучавање и анализирање економских аспеката развоја дигиталног библиотекарства. Економска одрживост и избор механизама за покривање трошкова и одређивања цена услуга представљају главне изазове креирања исплативих пословних модела у овој области. За дугорочну економску одрживост дигиталних библиотека нарочито су значајни позитивни ефекти сарадње са другим организацијама, попут заједничког коришћења различитих ресурса као неопходног предуслова за смањење цена услуга и укупних трошкова. Поред тога, у раду је представљено пет основних модела дигиталног библиотечког пословања, као и различити модели финансирања дигиталних библиотека.

Примена агилног управљања пројектима у библиотекама: Дигитална библиотека Суботица

2024-01-23T13:22:24+00:00

Као институција која пружа приступ знању, информацијама и ресурсима од јавног значаја, библиотека има неизоставну улогу у задовољавању образовних и културних потреба друштва. Да би испунила потребе корисника, мора непрестано да се прилагођава променама у времену, технологији и друштву. Из тог разлога је кључно да има креативан, флексибилан и агилан профил, који подразумева брзу и ефикасну реакцију на захтеве корисника, али такође подстиче тимски рад, константну комуникацију, као и развој нових концепата рада – што су све саставни делови креативне економије.
У оквиру овог рада приказана је студија случаја Градске библиотеке Суботица (у даљем тексту ГБС), која је у свој рад имплементирала агилно управљање ради унапређења својих библиотечких пракси. ГБС примењује вишефункционалну и тимску стратегију која омогућава развој заједничког рада у библиотеци и процес дигитализације локалног културног наслеђа. Oна подразумева процес изградње програма који подстиче креативно размишљање, усавршавање, заједнички рад, као и процес дигитализације завичајног фонда, користећи агилно управљање, које наглашава вредност сарадње и истраживања у библиотекама.
Циљ овог рада је истраживање значаја, вредности и ефикасности агилног управљања у библиотекама на примеру рада ГБС. Поред теоријског дела, у тексту је представљен и практичан рад на дигитализацији културног наслеђа ГБС уз коришћење метода агилног управљања.

Библиотека као место: повратак музејону

2024-01-23T13:22:46+00:00

Делећи своје порекло – будући да обоје потичу од античког музејона – библиотека и музеј преплићу се у својој суштини. Тежећи окупљању свег знања света, они представљају места учења, размене знања, али и контемплације. Услед развоја технологије и дигиталних простора памћења крајем 20. века, многи аутори у различитим областима друштвено- хуманистичких наука говоре о превазилажењу потребе за реалним местима чувања информација и о потенцијалу непрегледних простора веба, који ће најзад окупити свезнање. Тек студије почетком 21. века, а посебно након кризе изазване пандемијом ковида 19 и препоручене физичке изолације, указују на неопходност постојања места сусрета у заједницама. У овом раду се указује на значај библиотеке као места – простора који, иако прилагођен потребама друштва у 21. веку, и даље у својој бити представља музејон. Стога се нуде могући одговори на питање зашто, ако се данас информације могу добити у било ком формату и може им се приступити било где, библиотека као реалан простор и даље има значајну друштвену улогу. Како би успостављена хипотеза била потврђена, у раду се ослања на теорију музеологије и доприносе из домена историјских модела колекционирања, као и на релевантна истраживања у области библиотекарства, те на истраживања посвећена значају искуственог, телесног доживљаја у просторима музеја и библиотека. Теоријски оквир је илустрован одабраним савременим примерима из Србије.

Немачке библиотеке кроз историју и данас

2024-01-23T13:23:06+00:00

Овај рад нуди кратак преглед историје библиотека на немачком језичком подручју од средњег века до 2021. године. Након уводних информација о самом немачком језичком подручју у прошлости и садашњости, следи неколико напомена о библиотекама које су, претпоставља се, на њему постојале у римско доба. На то се надовезују информације о првим владарским и манастирским библиотекама у доба династије Каролинга и династије Отона, а затим и о првим немачким универзитетским библиотекама у 14. веку.
Највећу пажњу рад посвећује Гутенберговој револуцији и реформацији и њиховом утицају на ширење писмености и образовања, и на развој библиотека. Текст потом прати процват библиотека на немачким дворовима у 17. и 18. веку, отварање првих комерцијалних библиотека и велики напредак универзитетских библиотека у доба просветитељства, те ширење модерне библиотечке мреже у Немачком царству након 1871. године.
Током 20. века посебно су била занимљива различита тежишта библиотека у Западној и Источној Немачкој, а затим укључивање источнонемачких библиотека у западнонемачке токове по паду Берлинског зида 1989. и уједињењу Немачке 1991. године.
Подаци с почетка треће деценије 21. века показују да у све три земље које чине језгро данашњег немачког језичког подручја библиотеке бележе известан пад корисника и посетилаца. То се великим делом, али не и сасвим, може приписати пандемији вируса ковид 19, јер се библиотеке суочавају и са другим изазовима, а пре свега са неопходношћу да се непрекидно прилагођавају променама које доноси брз развој информационе технологије.

Руска јавна библиотека у Београду

2024-01-23T13:23:25+00:00

Руска јавна библиотека која је постојала у Београду између два светска рата била је друга по величини руска библиотека ван Русије. Свој живот почела је као скромна збирка књига Сверуског савеза градова. Експанзију доживљава после 1928. године, када прелази под надзор новооснованог Руског комитета за културу. Преживљава Други светски рат, током којег добија титулу највеће руске библиотеке ван Русије. Званично престаје са радом по ослобођењу Београда, када зграду Руског дома преузима Совјетски Савез. Богати фонд постепено нестаје, све до осамдесетих година прошлог века.
Циљ овог рада је да библиотекарској и широј јавности скрене пажњу на институцију која је представљала један од битних чинилаца културног живота Београда све до краја Другог светског рата.

Промене у каталошким и сродним стандардима у светлу развоја семантичког веба

2024-01-23T13:23:48+00:00

Библиографски опис извора умногоме се променио под утицајем развоја семантичког веба. Нагли пораст количине информација и различитих врста садржаја и медија, као и потреба да се информације семантички обрађују и међусобно повезују, подстакли су редефинисање старих и развијање нових националних и међународних каталошких стандарда. Пре свега, то су Међународни стандардни библиографски опис – ISBD (International Standard Bibliographic Description), и Англоамеричка каталошка правила – AACR (Anglo-American Cataloguing Rules), која се, управо да би обухватила поменуте промене у планираној трећој верзији, појављују под новим називом Опис извора и приступ (RDA – Resource Description and Access). Са друге стране, треба поменути и да су библиотечки системи за организацију знања важни ресурси за реализацију принципа и смерница семантичког веба, јер садрже богате и добро структурисане податке. У раду су, поред кратког прегледа развоја семантичког веба и његових основних карактеристика, анализиране промене у стандардима ISBD и RDA, као и у шемама за унос библиографских метаподатака које су настале под утицајем оваквог правца у развоју веба. Такође, приказани су и примери примене технологије семантичког веба у националним библиотекама Француске и Немачке, које реализују пројекте у вези са повезаним подацима.

Очување знања: потреба за комбинованим приступом и поуке древних Индијаца

2024-01-23T13:24:07+00:00

Брзина којом се у модерној цивилизацији увећава област знања праћена је великом бригом у вези са начином очувања тог богатства за будућа поколења. Да ли смо довољно припремљени ако би дошло до неке катаклизме гигантских размера или светске катастрофе, као што је нуклеарни рат? Шта ако се свет постави наглавце или значајно оштети у таквом светском догађају? Како да осигурамо да ће будуће генерације људи, које би наследиле озбиљно разрушен свет, моћи да га изграде поново, у његовом пуном сјају? Како безбедно похранити богатство знања које смо сакупили захваљујући модерном развитку науке и технологије за генерације које би морале све да граде поново из рушевина? У раду се даје преглед техника које су током више миленијума користили древни индијски мудраци да би пренели знање будућим поколењима, као и мудрости и филозофије из којих потичу изабрани поступци. Такође се дискутује да ли су њихове поуке намењене нама.