Читалиште

Жене у српским библиотекама

Бранка Драгосавац — 2025-04-09

Тема четрдесет петог броја Читалишта је улога жена у развоју библиотечке професије у Србији. Познато је да је прва жена на пословима писара у Народној библиотеци у Београду била Мага Магазиновић, 1904. године. Први руковаоц у истој институцији од 1923. била је Људмила Михаиловић. Од тог доба, у Националну и Универзитетску библиотеку (од 1926) примљен је на рад велики број чиновница, које су биле факултетски образоване и обављале стручне послове, након чега почиње њихово масовније ангажовање у свим типовима библиотека. У истом периоду постављена је и прва жена управник у Библиотеци града Београда – Марија Илић Агапова, која ју је зналачки формирала, устројила и водила скоро две деценије. Иако се жене у српске библиотеке интензивно запошљавају тек након Првог светског рата, оне су дале немерљив допринос њиховом развоју и гранању функција, стога и овај темат доноси податке о четири посленице, о чијем раду се до сада готово ништа није знало, а реферати су настали, у највећој мери, као резултат истраживања архивске грађе похрањене у институцијама у којима су биле ангажоване. Биљана Ђурашиновић описује рад Љубице Којић у Националној и Библиотеци Народног музеја у Београду. О првој управници Библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду, Душици Гутеши и њеним напорима на поновном постављању темеља највеће високошколске библиотеке у Србији, након Другог светског рата, пише Катарина Стефановић. У тексту „Духовне радионице београдских женских гимнaзија” Јелица Илић Минић и Владимир Брборић исписују целовиту професионалну биографију Даринке Стојановић истичући њено ангажовање на оснивању књижница Треће и Шесте женске гимназије у Београду. Рад „Од Ужичке републике до Маршалата”, који потписују Бранка Драгосавац и Нада Јелкић доноси податке о Олги Перић, првом библиотекару Јавне библиотеке у Чачку, помоћнику управника Библиотеке Матице српске, управнику Библиотеке града Београда и библиотекару Библиотеке Јосипа Броза Тита.

Рад Љубице Којић кроз допринос образовању библиотечког кадра и унапређењу каталошке праксе у послератном периоду

Биљана М. Ђурашиновић — 2025-04-09

Циљ рада је да се, коришћењем архивског материјала Народне библиотеке и Народног музеја у Београду и објављене грађе, опише делатност Љубице Којић (1911–1974) и укаже на њен значај у развоју библиотекарства Србије током педесетих и шездесетих година 20. века. Највећи део свог професионалног деловања посветила је унапређењу библиотекарства у оквиру Одељења предметног каталога Народне библиотеке Србије и у библиотеци Народног музеја у Београду, где је обављала дужности руководиоца Библиотеке и библиотекарке. Поред тога, била је чланица редакције и главна уредница часописа Библиотекар. Љубица Којић учествовала је и у раду Комисије за полагање стручних испита у библиотечкој делатности – за библиотекаре и књижничаре, као секретарица и чланица. Упоредо са тим, била је ангажована у раду извршног одбора Библиотекарског друштва Србије. Као представница Друштва учествовала је и на конгресима библиотекара Југославије, а самостално и на годишњем конгресу Међународне федерације библиотекарских друштава и институција (IFLA).

Прва управница Библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду

Катарина Стефановић — 2025-04-09

Циљ овог рада је да осветли живот и дело Душице Гутеше (Београд, 1914–1994), прве управнице Библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду, о чијем доприносу у обнављању и развоју Библиотеке након Другог светског рата нема писаних трагова. Својим ентузијазмом и професионалним деловањем, сталним усавршавањем и неуморним залагањем, поставила је нове темеље највеће високошколске библиотеке у Србији и исписала странице њене новије историје.

Духовне радионице београдских женских гимназија: ангажовање професорке Даринке Стојановић у књижницама и за књижнице

Јелица Илић Минић — 2025-04-09

Историју модерне српске културе 20. века, која ће своје златно доба имати у годинама између два светска рата, обогатиле су жене које су својим активним залагањем, усавршавањем и доприносом поставиле темеље будућим генерацијама. Међутим, упркос томе, оне су потискиване из историје и неретко игнорисане, а њихов допринос проучаван је само успутно. Тек крајем века, појавиће се радови о женама које су радиле и стварале пре почетка Другог светског рата, а који осветљавају њихова постигнућа и допринос српској култури. У тексту се први пут исписује целовита професионална биографија Даринке Стојановић (1892–1971), професорке, књижничарке, књижевне критичарке и феминисткиње, чији рад никада није истраживан, а која је припадала кругу универзитетски образоване женске елите међуратног периода. Одликована је два пута, орденима Св. Саве V степена и Југословенске Круне V реда и била једна од првих жена директорки школа. Била је у управи „Удружења универзитетски образованих жена“, чланица „Друштва за просвећивање и заштиту жена“, касније „Женског покрета“, активна у „Удружењу наставница средњих и стручних школа“. Вишегодишња је уредница часописа Женски покрет (1927–1938, у коуредништву са Алојзијом Штеби); у Гласнику професорског друштва члан је трочланог уређивачког одбора (1926–1936 у коуредништву са Војиславом Младеновићем, професором Треће мушке гимназије и Андријом Франичевићем, професором Државне трговачке академије у Земуну), сарадник у Прилозима за књижевност, језик, историју и фолклор (оснивач и главни уредник Павле Поповић). Како је 1941. године била потписница Апела српском народу, а током рата није крила своје антикомунистичке ставове, осуђена је 1945. на губитак националне части и права на рад и неправедно потиснута из културне историје. Централни део текста заузима њено тројако ангажовање у библиотекарству. Најпре се посматра десетогодишњи период (1928–1938) у књижницама Треће женске гимназије, током којег је устројила наставничку књижницу и учествовала у формирању и раду књижнице ђачке дружине „Шантић“. Као директорка тек отворене Шесте женске гимназије у Београду, заслужна је за формирање књижница које су започеле с радом одмах по упису првих ученица. Допринос библиотечкој струци дала је и ангажовањем у удружењима и уредништвима часописа. Иако своју професионалну каријеру није потпуно усмерила на библиотекарство, Даринка Стојановић својим залагањем и доприносом у раду првих гимнaзијских библиотека заслужује место на библиотечкој мапи. Овај рад има за циљ да прикаже рад Д. Стојановић, али и да укаже на недостатак података о раду плејаде учитељица, наставница и професорки које су водиле бригу о књижницама виших и средњих школа, у периоду када је образовање женске деце тек добијало свој замах. Оне би свакако требало да добију заслужено место у истраживањима у мери која би се сматрала достојном дуга према овим изузетним женама. При истраживању и писању рада коришћени су хеуристички метод и метод анализе садржаја архивских извора Државног архива Србије, затим Историјског архива Београда, објављених историјских извора, периодике и остале доступне грађе.

Од Ужичке републике до Маршалата Библиотекарски пут Олге Перић

Бранка Драгосавац — 2025-04-09

Олга Перић (Арсенијевић, Стокановић; Стари Бечеј, 1913–1993) у српској културној историји остала је упамћена по сложеним радним задацима на којима је била ангажована. Свој библиотекарски пут Олга Перић започела је током Другог светског рата, а наставила од 1953. године у Новом Саду и Београду, где је остала до пензионисања, 1972. У овом периоду показала се као одличан познавалац струке, којој је дала значајан допринос. Активно је радила на подизању свести о значају образованог и обученог кадра, увођењу и примени интернационалних правила у библиотекама свих типова и уложила изузетан напор на просторном уређењу и повећавању просторних капацитета за смештај фондова. Осим тога, показала се као вешт руководилац и остала је упамћена и по томе што није одступала од високих критеријума за рад институција којима је управљала или у чијем формирању је учествовала.

„Угледајмо се на Србију“: Библиотеке и библиотекари у документима Социјалистичког савеза радног народа Југославије

Бојан Ђорђевић — 2025-04-10

У раду се говори о расправама вођеним поводом развоја библиотека и библиотекарства у Србији у двема комисијама Социјалистичког савеза радног народа Југославије – Комисији за идејно-васпитни рад и Комисији за друштвене организације. Ове расправе нарочито су учестале у другој половини педесетих година 20. века, у јеку израде нацрта Закона о библиотекама. Рад је заснован на архивској грађи похрањеној у Архиву Југославије.

Почеци Народне библиотеке у Рековцу – прилог прецизнијем утврђивању њеног настанка

Александар Ристић — 2025-04-10

Писани документи сведоче о томе да се зачеци библиотекарства у Рековцу везују за покрет Културна лига, која је основала прву сеоску библиотеку 1909. године. Темељно истраживање архивске грађе, литературе и доступних оновремених медија, резултирало је сазнањем да она није постојала у међуратном периоду. Историја данашње библиотеке у Рековцу може се пратити од 1946, односно 1949. године. Установљено је да је народна читаоница, отворена 22. априла 1946, 2. маја 1949. прерасла у среску библиотеку. Ова установа, у разним облицима и под различитим именима, у континуитету траје од почетка педесетих година протеклог века до данас.

Манга кафе као алтернативни вид библиотечке праксе

Ана Дошен — 2025-04-10

Први манга кафе основан је у Јапану крајем седамдесетих година 20. века. Оригинални концепт малог библиотечког фонда у кафићу којим би се посетилац задржао дуже од испијања једног пића развијан је током неколико деценија, а данас широм земље има их више хиљада, укључујући и оних са двадесетчетворочасовним радним временом. Циљ овог рада је да укаже на значај ових алтернативних библиотечких простора који додатно популаришу читалачке праксе. Феномен манга кафеа сагледава се из културолошке перспективе специјализованог јавног места које, поред функције читаонице, пружа и потенцијално уточиште онима који су ван токова социјалне сигурности.

„Букмаркер: Мој е-дневник читања“: искуства библиотекара

Весна Милановић Симичић — 2025-04-10

„Букмаркер: Мој е-дневник читања“ део је мултидисциплинарног и интеринституционалног пројекта у области дигиталног умрежавања читалаца и инклузивних услуга пет јавних матичних библиотека у Србији. Реч је о апликацији која омогућава бржи приступ информацијама из области књижевности и социјалну интеракцију читалаца. Аутор у тексту разматра њену примену и развој, а методолошки оквир истраживања почива на емпиријској анализи искустава библиотекара који су учествовали у реализацији програма. Фокус је на показатељима успешности његове примене, чиме се указује на важност трансформације библиотечких услуга. Закључак је да библиотеке које интегришу дигиталне ресурсе, као што су мобилне апликације и напредни веб-сајтови са онлајн издањима, значајно унапређују приступ читању на даљину и омогућавају континуирану доступност информација читаоцима у локалној заједници.