Читалиште

Укључимо се у инклузију!

Анђела Стошић — 2025-06-12

Премиса да су библиотеке места за све представља заправо идеал којем оне непрестано теже и који се не може постићи једном засвагда. Почива на идеји о библиотеци као јавној институцији која у домаћим оквирима датира од 19. века. Инклузија, иако релативно нов појам у српском језику¹, заправо је суштински део тог настојања, али су је тек савремени правни и стратешки оквири ставили у фокус.

По доношењу Закона о основама система образовања и васпитања 2009. године спроведен је низ мера усмерених на развој инклузивног образовања, с циљем обезбеђивања једнаких права за сву децу, ученике и одрасле. Реформе су обухватиле увођење индивидуалних образовних планова, тимова за инклузивно образовање, педагошких и персоналних асистената, као и успостављање интерресорних комисија за додатну подршку.² Школске библиотеке у овом процесу проналазе своје место борећи се са недостатком простора и техничке опреме.

Према Стратегији развоја културе Републике Србије од 2020. до 2029. отварање установа културе ка „инклузивним праксама и друштвено осетљивим групама“ јесте посао од јавног интереса.3 У документу се наводи да је неопходно „водити политику једнаких могућности која подстиче установе културе да промовишу политику социјалне кохезије, чији је циљ укључивање свих друштвених група у културни живот. Брига о друштвено осетљивим групама није изоловани сегмент стварности, који се најчешће доводи у везу само са одређеним областима друштвеног живота (образовање, здравство или запошљавање), већ представља питање значајно за развој културе и квалитетних међуљудских односа. Тако је за особе са инвалидитетом важно не само уклањање физичких препрека на објектима установа културе (што је Стратегијом планирано у оквиру општег циља 3.³), него и прилагођавање садржаја из културе“.⁴

Библиотеке нису само установе културе, већ и информациони центри, но њихов инклузивни приступ у погледу развоја информационог друштва не помиње се у Стратегији развоја информационог друштва и информационе безбедности у Републици Србији за период од 2021. до 2026.⁵

Инклузија у јавним библиотекама у Србији

Добрила Бегенишић — 2025-06-12

Овај рад има за циљ да представи инклузивне услуге у јавним библиотекама у Србији. Инклузија ће бити схваћена у ширем смислу и биће обухваћене све групе које су из неких разлога искључене из друштвених токова. У првом делу рада биће дефинисан појам са циљем да се мотивишу библиотеке да преиспитају своју улогу у локалној заједници и да у своје услуге укључе и групе корисника које су искључене. Затим ће бити изложена законска регулатива. На крају ће бити представљено постојеће стање у јавним библиотекама у Србији, улога Народне библиотеке Србије у подстицању инклузивности и дате препоруке за даљи рад.

Школске библиотеке на територији Београда и инклузивно образовање: изазови и могућности организације програма за са сметњама и инвалидитетом

Марина Неђић — 2025-06-12

Рад се бави актуелном темом образовног система у Републици Србији – инклузивним образовањем којим се настоји да сва деца буду укључена. Према подацима Министарства просвете 20.500 ученика похађа наставу по индивидуалном образовном плану. Делатност школских библиотека регулишу закони и прописи из области образовања и библиотекарства. И једни и други прописују обезбеђивање квалитета, равноправности и доступности образовања и слободан приступ информацијама, али неопходно је сагледати све аспекте и показати колико су инклузивно образовање и пратећи програми заиста заживели у редовним школама на територији Београда. Библиотека града Београда обавља улогу матичне надлежности и спроводи надзор над стручним радом и условима рада у 293 школске библиотеке на територији Београда. Из Извештаја о раду школа, Стручних актива и прилога о активностима школских библиотека и библиотекара, који се могу наћи на интернет страницама појединих школа, као и на основу података прикупљених од надзорне или стручне помоћи школским библиотекама, утврђено је да је велики број школских библиотека и библиотекара пасиван у припреми и реализацији културно-образовне делатности и сарадњи са установама из окружења. Главни циљ школске библиотеке је пружање подршке и помоћи корисницима при социјализацији и што бољем интегрисању у друштвену заједницу, али и да се кроз представљање активности шира заједница упозна са потребама ученика са инвалидитетом. Школе које образују ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом препознатљиве су по квалитету своје наставе и пружању свих облика подршке, а показују и спремност да са колегама из редовних школа поделе своја знања и искуства. У раду ће бити истакнути примери добре праксе у реализацији инклузивних програма у редовним школама на територији Београда и сагледана њихова сарадња.

Библиотеке за све – (не)могућа мисија?

Горан Траиловић — 2025-06-12

Рад је посвећен покушајима увођења инклузивних сервиса за рањиве категорије становништва у Градској библиотеци Панчево (ГБП). Њихов иницијатор и носилац у већини случајева је Одељење за комуникацију и инклузију. У тексту је представљена генеза, описани су конкретни примери и ефекти ових услуга и истакнута важност шире друштвене акције на овом пољу и сарадње са цивилним сектором. Поменут је значај Панчевачког читалишта, касније Читалишта: научног часописа за теорију и праксу библиотекарства, који је био путоказ ка професионалном напредовању. Он је пружио теоријске основе, информације и примере добре праксе када је реч о иновативним сервисима ГБП.

Дигитализација и прилагођавање литературе као подршка студентима са инвалидитетом у Централној библиотеци Универзитета у Новом Саду

Ивана Иконић — 2025-06-12

Прогресиван напредак науке и технологије глобално је утицао на иновативне приступе у образовању. Универзитет у Новом Саду прати савремене наставне, научне и уметничке трендове, уводи информационо-комуникационе технологије последње генерације и унапређује квалитет на свим степенима студија. Централна библиотека Универзитета иновира своје пословање и усклађује га са потребама и новим навикама корисника у контексту дигиталног доба. Развила је бројне сервисе подршке, понудила асистивне технологије и прилагодила радно окружење студентима са инвалидитетом. Дигитализацијом и прилагођавањем наставне литературе студентима са потешкоћама обезбеђен је лакши приступ образовању и знању.

Hrvatska knjižnica za slijepe u svijetu promjena

Jelena Lešaja — 2025-06-12

Hrvatska knjižnica za slijepe pruža usluge osobama s teškoćama čitanja standardnog tiska, te sama proizvodi građu u pristupačnim formatima, odnosno zvučne i knjige na brajici, te knjige u EPUB formatu. Promjene u društvu i u tehnologiji, i shodno tome mijenjanje zakonskih okvira, pravilnika i smjernica u području knjižničarstva, utječu na poslovanje ustanove poput Hrvatske knjižnice za slijepe. Redefiniranje korisničke strukture odražava se na širenje usluga i jačanje produkcije, ali imajući pritom na umu ukupnu korisničku populaciju, bez obzira na brojčanu zastupljenost. Propratna događanja, manifestacije i programi jačaju koheziju korisnika s njihovom knjižnicom, a knjižnicu čine vidljivijom u društvu. Kroz matičnost i čvrstu suradnju sa srodnim ustanovama, Hrvatska knjižnica za slijepe na sebe preuzima ulogu koordinacije proizvodnje pristupačnih formata i pružanje usluga namijenjenih osobama s teškoćama čitanja standardnog tiska. Praćenje međunarodnih trendova na području inkluzivnih knjižničnih usluga i produkcije pristupačnih formata pomaže u određivanju smjera prilikom kreiranja poslovnih ciljeva u budućnosti.

Inkluzivne usluge u narodnim knjižnicama: primjer Knjižnice i čitaonice „Fran Galović“ Koprivnica u društvenoj integraciji osoba s invaliditetom

Danijela Petrić — 2025-06-12

Narodne knjižnice imaju ključnu ulogu u društvenoj inkluziji, pružajući jednake šanse za sve korisnike, uključujući ranjive skupine, poput osoba s invaliditetom. Prema IFLA i UNESCO-u, knjižnice su lokalna informacijska središta koja se prilagođavaju potrebama zajednice. Unatoč tome, one često nisu prepoznate kao mjesta socijalne pravednosti. U Hrvatskoj knjižnice, poput one u Koprivnici, aktivno rade na uključivanju osoba s invaliditetom kroz specijalizirane programe i usluge za djecu i odrasle, poput usluga za slijepe i slabovidne, osobe s mentalnim teškoćama ili gluhe. Programi se temelje na inkluziji, suradnji s udrugama i strateškom planiranju, a knjižnica u Koprivnici je prepoznata na nacionalnoj i međunarodnoj razini zbog svog angažmana u ovom području. Cilj je omogućiti ravnopravno sudjelovanje u zajednici za sve, iako pristup svim uslugama i dalje nije potpuno omogućen.

Улога библиотеке у учењу шпанског као страног језика: акционо истраживање

Маријана Алексић Милановић — 2025-06-12

У раду се испитује колико студенти основних студија шпанског језика Филолошког факултета Универзитета у Београду користе библиотеку Катедре за иберијске студије и библиотеку „Хосе Јеро“ Института Сервантес у сврху учења језика. Хипотеза да је проценат студената који позајмљују грађу из области језика мали, али да ипак расте када се примени критеријум године студија, само је делимично потврђена. Анкетом у којој су учествовала 162 испитаника утврђено је да на вишим годинама студија позајмљивање литературе намењене учењу језика није у порасту. Tакође је показала да је висок проценат оних који уче језик искључиво из материјала доступних на предметима из хиспанске лингвистике. Такви резултати наводе на закључак да је пожељно указати студентима на богатство које на пољу језика нуде библиотеке и уједно их подстаћи на самосталан рад. Следствено томе, са 35 студената друге године основних студија, спроведен је пројектни задатак који је подразумевао да самостално истраже одређену литературу и представе је на часу. Завршна анкета потврдила је да их је он мотивисао да чешће користе библиотечке фондове у сврху учења језика.

Социјална функција Универзитетске библиотеке: на примеру радионица посвећених едукацији миграната и локалног грађанства

Василије Милновић — 2025-06-12

У овом раду биће промишљана улога Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у контексту њених социјалних функција и конкретног пројекта усмереног ка друштву, проблемима и изазовима са којима се оно суочава. Као предложак послужиће пројекат који се тренутно имплементира: Мигранти и локалне заједнице активно расту заједно за инклузивна друштва (МИЛАГРО), који финансира Европска унија. Евалуатори су дали изузетно високе оцене том предлогу управо због чињенице да се реализује у академским институцијама које искорачују из својих свакодневних делатности и отварају се ка актуелним друштвеним изазовима. Библиотеке, као централни пунктови будућег друштва знања, у том смислу, имају нарочито наглашену улогу. Oво се посебно односи на радне пакете конкретног пројекта, где долази до изражаја интердисциплинарни карактер библиотеке којa може одговорити комплексним захтевима овог прегнућа. Пролазећи кроз седам радних пакета, биће сагледана и социјална функција библиотеке у данашњем технолошки условљеном друштвеном контексту.

Дуплиране или клониране предпубликације: мањак општеважећих етичких правила за сервере са предпубликацијама може довести до злоупотреба цитирања и вештачког побољшавања професионалних биографија

Jaime A. Teixeira da Silva — 2025-06-12

Предпубликације су у новије време постале привлачан жанр јер члановима академске заједнице омогућавају да убрзају објављивање тако што готово тренутно обелодањују често сирову верзију свог рада или истраживања које је у току, нудећи истовремено квантитативну замену за излагање истраживачких активности у раном стадијуму. Осим позитивних страна, и остављајући по страни интензивну расправу о улози коју су предпубликације имале у истраживањима вируса ЦОВИД-19, у академским круговима се мало разговарало о томе да ли се њихова сврха и предности могу злоупотребити. Овај рад ублажава претерани ентузијазам заговорника предпубликација тако што упозорава да ће се можда појавити истраживачи који ће покушати да њиховим коришћењем неоправдано повећају видљивост својих истраживања, нарочито тако што ће злоупотребити више сервера за предпубликације клонирајући исти рад што је више пута могуће и користити одсуство јасне етике поступања са њима, као и усвојене процедуре за модерисање и верификовање, да би повећали изложеност, публику и број цитирања свог рада. У средишту овог огледа стоји питање: Колико је највише копија рада дозвољено или прихватљиво да се дисеминишу као предпубликације? Представљено је више случајева који илуструју ову аргументацију и опасности у вези са серверима за предпубликације.