Читалиште

100 година од оснивања Градске библиотеке у Панчеву

Гордана Стокић Симончић — 2024-06-26

Век трајања градске библиотеке у Панчеву био је повод да се у броју 44 Читалишта бавимо јубилејима који обележавају текућу 2024. годину. У области књиге и библиотека их је много више него што би могло и да стане у један број часописа, а редакција се определила за најилустративније примере: прве штампане књиге код Срба, најстаријег српског живог часописа те развоја идеје јавности образовања и информисања кроз читалишта и јавне библиотеке. Сви они указују на разбијеност културног простора, векове трагања за моделом културног деловања и неодустајна настојања да се држи корак са европским узорима. Истовремено, показују и тежњу да се, у увек тешким и компликованим друштвеним околностима, изграде национална самосвојност и дигнитет.
Имајући у виду богатство културне делатности у Панчеву у 19. веку, Градска библиотека столетни јубилеј дочекује у знаку своје само делимично исписане историје, претпоставки и слутњи да она може бити знатно дужа. Парадоксално, дочекује га и у знаку уобличавања историје библиотека на српским просторима, као тренутно најпродуктивнији издавач монографија са овом тематиком.
У последњих 15 година, од маја 2009. до маја 2024, у 31 број Читалишта стао је, међутим, и један приватни професионални јубилеј. Сагледавајући га кроз пут који је Читалиште прешло, главни уредник верује да су, трудом и умећем редакције којој је био на челу, постављени темељи изградњи научног дигнитета библиотекарства као дисциплине, а да ће се наредни уредници наћи међу градитељима који ће ово здање ставити под кров.

Октоих првогласник – 530 година од објављивања

Светлана Томин — 2024-06-26

Прва јужнословенска ћирилска штампарија радила је на Цетињу и у току свог кратког века објавила пет инкунабула: Октоих првогласник, Октоих петогласник, Псалтир с последовањем, Требник и Четворојеванђеље. Зетски господар Ђурађ Црнојевић најзаслужнији је за њено оснивање, а управник штампарије и технички уредник био је јеромонах Макарије.
Октоих првогласник из штампе се појавио 4. јануара 1494, како је наведено у завршном запису. Реч је о књизи у којој се огледа висок квалитет рада Цетињске штампарије и за коју је речено да, као прва објављена ћириличка јужнословенска књига, представља најзначајнији споменик српскословенског штампарства. И у предговору и у поговору Октоиха првогласника истакнут је мотив Ђурђа Црнојевића да се објављивањем богослужбених књига очува вера и пружи отпор духовном поробљавању.

Два века Летописа Матице српске (1824–2024)

Гордана Ђилас — 2024-06-26

Летопис Матице српске је најстарији српски живи часопис који ове, 2024. године, обележава 200 година излажења. Основао га је новосадски професор Георгије Магарашевић (1793–1830). Издавање Летописа након треће свеске преузима Матица српска. Рад се бави прегледом основних програмских оријентација Летописа током смене бројних уредника, од којих су најзапаженији Георгије Магарашевић, Теодор Павловић, Јован Суботић, Јован Ђорђевић, Тихомир Остојић, Марко Малетин и Младен Лесковац. Од оснивања и широког програма Георгија Магарашевића, који је предвидео да буде часопис који се тиче целог словенског, а нарочито српског народа, мењао је концепцију, условљен друштвеним, политичким и идеолошким разлозима, све време стремећи да постане српски књижевни научни часопис. Иако је то делимично постигнуто тек у периоду након Другог светског рата, а у потпуности распадом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, његова дуготрајност обавезује на неговање традиције и додатна истраживања његовог утицаја у савременом тренутку.

Народна библиотека „Стеван Сремац” у Нишу – 145 година трајања

Ивана Петковић — 2024-06-26

Народна библиотека „Стеван Сремац“ у Нишу 2024. године обележава 145 година постојања. У њеној повести се, као у огледалу, пресликавала и модерна историја Ниша, јер се развијала и мењала заједно са градом и са ширим друштвено-историјским контекстом. Циљ овог рада је да се нагласи њена дуготрајност и континуирани напредак, будући да на путу библиотечке, културне и просветне мисије истрајава од 1879. године. Историјским освртом указује се на периоде и личности који су је обликовалe, са више или мање успеха. Библиотека је од почетака јавне делатности истрајно и методично обнављала и богатила своје фондове и развијала библиотечко-информациону делатност. Данас је она установа културе, организационо и стручно уређена по савременим библиотечким принципима.

Прве позајмне библиотеке у Панчеву: поводом 100 година од оснивања Градске књижнице

Горан Траиловић — 2024-06-26

Градска књижница и музеј, основана у Панчеву 1924, успешно је деловала до Другог светског рата, имала стабилно финансирање, релативно стручан кадар и велики број читалаца. Била је једна од четири градске библиотека у Војводини, односно седам у целој Србији које су деловале између два рата. Аутор је, на основу доступне литературе и докумената, настојао да осветли предисторију Градске библиотеке (ГБП), одговори на питање зашто није могла да буде основана раније, одреди почетне године када су могле бити основане прве позајмне књижнице у Панчеву и њихову везу са ГБП. Дошло се до закључка да су прве читаонице и библиотеке могле бити формиране најраније почетком 19. века, када је Аустрија коначно протерала османску војску са ових простора и када су створени предуслови за континуиран привредни, друштвени и културни развој града. Пажња је посвећена библиотеци Немачко-банатске граничарске регименте, једној од највећих и најорганизованијих књижница које су деловале у годинама пре развојачења Војне границе 1872. Уочи укидања Границе, после више српских касина и читалишта, оснива се библиотека Српске православне црквене општине (СПЦО), која је, такође, имала позајмни карактер и велики значај за панчевачке Србе.

Прилог познавању рада народне књижнице и читаонице у Осечини од 1924. до 1940. године: поводом стогодишњег јубилеја

Јелена Глушац — 2024-06-26

Данашња Народна библиотека „Осечина“ у истоименој варошици једина је установа културе у тој општини која обавља библиотечко-информациону и издавачку делатност, као и друге културне делатности. Прве активности на пољу библиотекарства потичу из периода између два светска рата. У то време Осечина је била једна од општина Подгорског среза, чије је седиште било у Ваљевској Каменици, а који се од 1933. налазио у Дринској бановини. Рад Народне књижнице и читаонице у Осечини између 1924. и 1940. године биће сагледан на основу сачуване архивске грађе. Упоредном анализом података о раду других народних књижница и читаоница из истог среза у овом временском интервалу биће приказано место и улога Народне књижнице и читаонице у Осечини, као и сличности и разлике међу датим установама културе.

Јубилеји као путоказ: 75 година Библиотеке „Димитрије Туцовић“ у Лазаревцу

Милица Матијевић — 2024-06-26

Званична историја говори да је Библиотека „Димитрије Туцовић“ у Лазаревцу основана 1949. године. До данас је израсла у савремену установу културе, која је препознатљива како у својој средини, тако и шире. Током свог историјског развоја пролазила је кроз различите етапе. Смењивале су се услуге библиобуса, развоја пунктова и ширења мреже огранака. Од 2011. године установа је смештена у наменски адаптирану зграду у центру града, има четири активна огранка и располаже фондом од преко 150.000 јединица библиотечко-информационе грађе. Манифестација „Фестивал хумора за децу“ одржава се под њеним окриљем већ 35 година. У последњој деценији свог рада све више се окреће потребама заједнице, покреће бројне нове услуге, умрежава се и пројектно финансира.

Манастирске библиотеке, преписивачки центри и преводилачка делатност као сведочанство византијске цивилизације на тлу средњовековне Италије

Биљана М. Ђурашиновић — 2024-06-26

Циљ рада је да, разматрајући период од 6. до 13. века, опише културни утицај Источног римског царства на развој манастирских библиотека на тлу Италије: у њеним јужним деловима, граду Риму и Равенском егзархату на северу Апенинског полуострва. Утицај је видљив првенствено током превласти царског двора у Константинопољу, а касније и за време владавине Нормана. Приказ делатности манастирских библиотека у овом делу Царства представљен је кроз типике манастира Светог Николе у Казоли и Светог Спаситеља у Месини. Неки од манастира били су значајни преписивачки центри у оквиру којих су се израђивали рукописи и стварао сопствени књижни украс, али је значајан број рукописних књига пристизао из источних делова Царства. У завршном делу рада дат је осврт на развој преводилачке делатности од успостављања византијске власти до 13. века, што је, заједно са делатношћу библиотека, омогућило континуитет грчке писане речи у овом делу Европе.

Подстицање физичке активности у америчким јавним библиотекама

Јелена Јовин — 2024-06-26

У понуди услуга америчких јавних библиотека током протекле деценије запажен је тренд увођења библиотечких програма који укључују различите облике физичке активности. Специфичне националне иницијативе за очување здравља појављују се на сцени као инспиратори за активан и здрав животни стил библиотекара и корисника различитих узраста и способности. Од концепта storywalk (енг. истовременог читања и физичке активности) за децу и родитеље, преко музике и покрета, часова фитнеса за тинејџере, окупљања група одраслих за пешачење или трчање, до јоге у столици за старије грађане – циљ је поспешивање физичке активности корисника током целог живота. У раду су истакнути позитивни ефекти ових програма са становишта библиотекара, корисника и друштвене заједнице. Рад је илустрован примерима добре праксе са веб-странице иницијативе Let’s Move in Libraries и резултатима онлајн анкетног истраживања активности библиотека у Америци и Канади, под руководством Ноа Ленстре (Noah Lenstra), професора библиотекарства на Универзитету Северна Каролина у Гринсбороу. Циљ рада је да информише српске библиотекаре о појединостима организације, имплементације и о ефектима/недостацима актуелног тренда у понуди америчких библиотека, као и да подстакне развој сличних, ка личном развоју и здрављу оријентисаних програма у Србији.

Зелене библиотеке као чинилац еколошке свести и еколошког деловања

Гордана Стојановић — 2024-06-26

Уједињене нације усвојиле су 2015. године „Агенду за одрживи развој 2030“, која обухвата библиотеке као важан фактор у борби за очување животне средине и просперитет човечанства. Зелене библиотеке представљају иновативан концепт који интегрише принципе одрживог развоја и еколошке одговорности у дизајну и у раду. Ове културне установе активно промовишу еколошку свест и образовање корисника кроз радионице и програме који подстичу стицање знања и размену идеја о одрживом развоју. Циљ овог рада је да укаже на то како библиотеке могу и начином своје изградње и технолошком опремом да буду – у неколико светских, инспиративних примера то већ и бивају – пример хармоничног сусрета природе и културе.

Концепт читљивости текста из угла библиотекара

Alif Hossain — 2024-06-26

Тестови и оцене читљивости помажу нам да разликујемо књигe писане разумљивим језиком од књига писаних сложеним језиком. У овом раду полази се од претпоставке да у данашњем друштву постоји потреба за информацијама које ће помоћи појединцу у доношењу одлука тако што ће му, кроз виши ниво информационе писмености, обезбедити успешније генерисање нових знања. Примарни циљ прегледа литературе везане за читљивост текстова јесте истраживање формула читљивости (Flesch Reading Ease, Flesch-Kincaid Grade Level, Dale Chall Readability Formula, Gunning Fog Index, McLaughlin SMOG Formula, Fry readability formula, FORCAST formula, Golub syntactic density score, John Bormuth Formulae, Lexile Framework, ATOS readability formula), како би се пронашле најпогодније формуле за анализу вокабулара одређеног текста и оптимизовало корисничко искуство. Једнако је важан и други циљ рада: примена методологије везане за испитивање читљивости докумената на библиотеке, односно на онај сегмент њиховог рада који се тиче набавке књига. Аутори закључују да би: а) испитивање читљивости помогло професионалцима да направе бољи избор књига за библиотечке збирке; б) бољи избор одговарајућих књига коначно довео до вишег нивоа информационе писмености корисника.