Стручна звања – бар три стране једне медаље...

Сажетак

Ако су стручна звања нешто као медаља којом се одликујемо, онда ова библиотечка има бар три стране. На једној је законска регулатива, на другој вредновање стручног рада, а на трећој сада већ не мали број делатника на пољу образовања и стручног усавршавања библиотекара. Било би за очекивање да све три стране, у садејству, дају златни сјај медаљи званој библиотекарска професија, али – није тако.
Како смо дошли до тога да, после неколико деценија упорне борбе за статус и углед у друштву, српски библиотекари почну да раде на укидању библиотекарства као професи је, у овом броју Читалишта покушавају да објасне Иван Стојановић и Жарко Војновић у ауторским текстовима. „Спољни чиниоци“ остављени су овом приликом по страни, јер уз све рестриктивне мере у култури последњих година, они нису нанели професији онолико штете колико су то успели они унутар ње. Озакоњени обрачун са струком тековина је вишегодишње активности једног броја беспризорних каријериста и далеко већег броја оних којима постојећа ситуација у вези са стручним звањима напросто иде на руку.
Као противтежа реченом, а у непосредној вези са стручним звањима, налазе се потреба за комуникацијом, сарадњом и за усавршавањем у струци. Темати у ранијим бројевима Читалиштавећ су били посвећени школовању библиотекара, па је овом приликом пажња посвећена програмима континуираног образовања. Одличне примере едукације запослених у библиотекама представљају аутори и реализатори програма Јелена Јовин, Александра Поповић, Драгана Столић и Дејана Каваја Станишић.