Променада 2030

Весна Вуксан

doi:10.19090/cit.2018.33.16-24

Весна Вуксан Универзитет у Београду Универзитетска библиотека „Светозар Мaрковић“, Београд

DOI:: https://doi.org/10.19090/cit.2018.33.16-24

Кључне речи: циљеви одрживог развоја, Агенда 2030, Уједињене нације, приступ информацијама, заговарање, IFLA, Библиотекарско друштво Србије, библиотеке

Сажетак

С почетка 2016. године свет је почео да бруји о Агенди 2030, скованој у Уједињеним нацијама (УН) неколико месеци раније, коју су потписале 193 земље чланице. У Србију ова прича доспева пред очи јавности тек у току 2018. године, када медији објављују кратке прилоге са састанака високих државних функционера и невладиних организација, започиње се са кампањама, а портали и друштвени медији врве од фотографија, снимака и извештаја означених са #GlobalGoals #Serbia2030 #UN2030.
Пре доношења Агенде 2030, представници Међународне федерације библиотечких удружења и институција (IFLA) активно и предано су заговарали за библиотеке у Уједињеним нацијама. Након три године преговора, IFLA је успела: библиотеке су постале део Агенде 2030. Сама реч „библиотека“ се не налази у овом документу, али приступ информацијама, културно наслеђе и универзална писменост чине његов саставни део.
Oвај рад представиће улогу библиотека у остваривању циљева одрживог развоја, са посебним освртом на активности које су до сада организоване у Србији и могућности за будуће укључивање библиотека у националну агенду развоја.