Манастирске библиотеке, преписивачки центри и преводилачка делатност као сведочанство византијске цивилизације на тлу средњовековне Италије

Сажетак

Циљ рада је да, разматрајући период од 6. до 13. века, опише културни утицај Источног римског царства на развој манастирских библиотека на тлу Италије: у њеним јужним деловима, граду Риму и Равенском егзархату на северу Апенинског полуострва. Утицај је видљив првенствено током превласти царског двора у Константинопољу, а касније и за време владавине Нормана. Приказ делатности манастирских библиотека у овом делу Царства представљен је кроз типике манастира Светог Николе у Казоли и Светог Спаситеља у Месини. Неки од манастира били су значајни преписивачки центри у оквиру којих су се израђивали рукописи и стварао сопствени књижни украс, али је значајан број рукописних књига пристизао из источних делова Царства. У завршном делу рада дат је осврт на развој преводилачке делатности од успостављања византијске власти до 13. века, што је, заједно са делатношћу библиотека, омогућило континуитет грчке писане речи у овом делу Европе.