Немачке библиотеке кроз историју и данас

Јелена Костић Томовић

doi:10.19090/cit.2023.43.40-51

Јелена Костић Томовић Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Катедра за германистику

DOI:: https://doi.org/10.19090/cit.2023.43.40-51

Кључне речи: Немачка, манастирске библиотеке, универзитетске библиотеке, дворске библиотеке, јавне библиотеке, историја културе, ширење писмености, Гутенбергова револуција

Сажетак

Овај рад нуди кратак преглед историје библиотека на немачком језичком подручју од средњег века до 2021. године. Након уводних информација о самом немачком језичком подручју у прошлости и садашњости, следи неколико напомена о библиотекама које су, претпоставља се, на њему постојале у римско доба. На то се надовезују информације о првим владарским и манастирским библиотекама у доба династије Каролинга и династије Отона, а затим и о првим немачким универзитетским библиотекама у 14. веку.
Највећу пажњу рад посвећује Гутенберговој револуцији и реформацији и њиховом утицају на ширење писмености и образовања, и на развој библиотека. Текст потом прати процват библиотека на немачким дворовима у 17. и 18. веку, отварање првих комерцијалних библиотека и велики напредак универзитетских библиотека у доба просветитељства, те ширење модерне библиотечке мреже у Немачком царству након 1871. године.
Током 20. века посебно су била занимљива различита тежишта библиотека у Западној и Источној Немачкој, а затим укључивање источнонемачких библиотека у западнонемачке токове по паду Берлинског зида 1989. и уједињењу Немачке 1991. године.
Подаци с почетка треће деценије 21. века показују да у све три земље које чине језгро данашњег немачког језичког подручја библиотеке бележе известан пад корисника и посетилаца. То се великим делом, али не и сасвим, може приписати пандемији вируса ковид 19, јер се библиотеке суочавају и са другим изазовима, а пре свега са неопходношћу да се непрекидно прилагођавају променама које доноси брз развој информационе технологије.