Библиотека као место: повратак музејону

Сажетак

Делећи своје порекло – будући да обоје потичу од античког музејона – библиотека и музеј преплићу се у својој суштини. Тежећи окупљању свег знања света, они представљају места учења, размене знања, али и контемплације. Услед развоја технологије и дигиталних простора памћења крајем 20. века, многи аутори у различитим областима друштвено- хуманистичких наука говоре о превазилажењу потребе за реалним местима чувања информација и о потенцијалу непрегледних простора веба, који ће најзад окупити свезнање. Тек студије почетком 21. века, а посебно након кризе изазване пандемијом ковида 19 и препоручене физичке изолације, указују на неопходност постојања места сусрета у заједницама. У овом раду се указује на значај библиотеке као места – простора који, иако прилагођен потребама друштва у 21. веку, и даље у својој бити представља музејон. Стога се нуде могући одговори на питање зашто, ако се данас информације могу добити у било ком формату и може им се приступити било где, библиотека као реалан простор и даље има значајну друштвену улогу. Како би успостављена хипотеза била потврђена, у раду се ослања на теорију музеологије и доприносе из домена историјских модела колекционирања, као и на релевантна истраживања у области библиотекарства, те на истраживања посвећена значају искуственог, телесног доживљаја у просторима музеја и библиотека. Теоријски оквир је илустрован одабраним савременим примерима из Србије.