Нова парадигма креативне економије и библиотеке

Сажетак

Поједини футуристи се слажу да концепт „индустрије 4.0“, као нова фаза развоја економије, треба да нас уведе у доба „имагинације“. Термин је употребио Чарли Меги (Charlie Magee) средином 90-их година како би описао нашу дигиталну будућност и економију. Очекује се да ће растућа улога хуманоидних робота, аутоматизација и дигитална трансформација смањити људски рад на минимум. Такође се предвиђа да ће креативност и имагинација добити примарну улогу у креирању економских и друштвених вредности. Ипак, тренутна дигитална индустријализација креативности није обећавајућа и далеко је од поменуте визије. Она је више претња стваралаштву и друштвеним праксама које позивају на размишљање, учење и преиспитивање. Унутар креативне економије настале су друштвене и економске противречности које доводе у питање постојеће принципе њеног развоја. Обрисе њене нове парадигме већ сада можемо видети у домену друштвене реорганизације технологија, креативног рада, културне продукције и финансирања културе, управљања пројектима и тимовима, као и у јавним политикама. Како се јавне установе, нарочито библиотеке, прилагођавају овим процесима?