Развој писмености и културе читања у Јапану

Данијела Васић

doi:10.19090/cit.2022.41.45-61

Данијела Васић Универзитет у Београду, Филолошки факултет – Катедра за оријенталистику, Београд

DOI:: https://doi.org/10.19090/cit.2022.41.45-61

Кључне речи: Јапан, кинеско писмо, канбун, кана писмо, техника ксилографије, Меиђи рестаурација, Јапанско библиотекарско удружење, јавне библиотеке, универзититетске библиотеке, школске библиотеке, специјалне библиотеке

Сажетак

Јапанци за себе кажу да су „нација читалаца“. То и није нетачно ако се погледа историја читања у Јапану, која сеже до 5. века, када је кинеско писмо стигло у ову земљу. Јапанци су то писмо постепено прилагођавали свом језику, што је довело до правог процвата књижевности. И штампа је у Јапан стигла из Кине, а временом се од будистичких текстова прешло на штампање књига најразличитијих жанрова. Путујући трговци и бројне књижаре у којима су се књиге и изнајмљивале, настојали су да утоле читалачку глад свих друштвених сталежа. На таквим темељима почива и издавачка, али и развијена библиотечка делатност савременог друштва. Упркос чињеници да напредак информационих технологија удаљава људе од књига, чини се да јапанске библиотеке ипак одолевају овим притисцима. Развијена читалачка култура очитује се у броју издатих књига, али и у постојаном расту броја библиотека, како јавних, тако и специјалних, као и библиотека у оквирима образовног система у Јапану.