Часописи и критеријуми академског напредовања у друштвено-хуманистичким наукама: упоредни поглед на тренутну ситуацију у Србији и Мађарској

Сажетак

Рад настоји да пружи што прегледнији упоредни осврт на хијерархију научних часописа у области друштвено- хуманистичких научних дисциплина, с посебним освртом на филологију (и у оквиру ње на науку о књижевности) у двема суседним земљама, Србији и Мађарској. Указује се на сличности и разлике у спровођењу тзв. „болоњског реформског процеса“ на факултетима на којима се изучавају (страни) језици и књижевности, при чему се наглашава суштинска неодрживост природнонаучне логике „импакт-фактора“ кад је реч о утицајности одређеног часописа. Ово се посебно односи на националне и тзв. „мале“ филологије. Кроз поређење класификације Матичних научних одбора у Србији (а по којој се публикације рангирају на хијерархијској лествици од М10 до М60) са међународном хијерархијском номенклатуром, заснованом на импакт-факторима, а која се одређује у распону од Q1 до Q4, аутор настоји да укаже на суштинску штету коју „јурњава“ за бодовима овог типа наноси научном развоју млађих истраживача у „мањим“ филологијама, али и развоју поменутих научних дисциплина уопште. Као једно од могућих краткорочних решења овог одиста великог проблема, аутор предлаже да комисије за изборе у академска звања више времена посвете суштинском ишчитавању сваког рада појединих кандидата, уместо да робују ранг-листама и „фетишу интернационализације“.