Јавне библиотеке и заштита културног наслеђа у време ванредних ситуација

Сажетак

Свако ванредно стање угрожава и библиотеке као установе заштите културног наслеђа, старе и ретке библиотечке грађе, али и других фондова који су категорисани као грађа од посебне важности. Управљање ризицима које изазивају поплаве, пожари, земљотреси, клизишта и друге природне катастрофе, затим пандемије, ратна стања и друга ванредна стања изазвана деловањем људи, у смислу превентивног деловања и израде планова за заштиту и санацију културног наслеђа од катастрофа, још увек није имплементирано у редовне процедуре у јавним библиотекама. Постојећи законски оквир обезбеђује оптимални ниво заштите, али је примена делимична. Ресурси јавних библиотека нису довољни да обезбеде квалитетан ниво заштите културног наслеђа, пре свега зато што библиотечки стручњаци нису укључени у систем заштите на прави начин. Управљање ризиком од катастрофа у области културног наслеђа захтева увођење обавезујућих процедура, редовних едукација, унапређење односа и чвршће повезивање свих учесника у систему заштите, уз обезбеђивање финансијске подршке.
Због свега наведеног, у овом раду је описан законодавни оквир у Републици Србији, а затим и искуство ваљевске библиотеке током поплава у ваљевском крају 2014. године у циљу бољег сагледавања позиције установа културе и значаја даљег ангажовања на пољу превенције ризика.