Трендови у коришћењу електронских извора заснованих на EIFL-у међу институцијама Замбијског библиотечког конзорцијума
Сажетак
Неколико високошколских институција у Замбији већ више од деценије пружа својим корисничким заједницама приступ е-изворима из научних база података и издавача. Присуство два непрофитна међународна тела – INASP (Међународна мрежа за доступност научних публикација) и EIFL (Електронске информације за библиотеке) олакшало је пружање е-извора на организованији начин. Група академских и истраживачких библиотека у Замбији формирала је 2004. године Замбијски библиотечки конзорцијум (ZALICO) ради координације дељења ресурса и помоћи приликом претплате на мрежне изворе. Данас ZALICO има приступ великом броју база података реномираних издавача, од којих већина омогућава отворен приступ путем чланства у EIFL. Неке од њих су ваома значајне и покривају широк спектар области релевантних за институције ZALICO.
Упркос напорима да се члановима ZALICO омогући приступ електронским информационим изворима, извештаји о коришћењу откривају да их студенти и факултети недовољно користе. Ситуација је незадовољавајућа јер конзорцијум троши значајна финансијска средства на е-изворе које корисници не цене. Са друге стране, квалитет литературе коју употребљавају у својим академским активностима је упитан и није јасно зашто у већој мери не користе понуђене изворе. Одлучено је да се спроведе истраживање и утврде околности које утичу на слабу употребу EIFL е-извора унутар конзорцијума. Специфични циљеви су били: процена нивоа коришћења EIFL е-извора у ZALICO институцијама у периоду 2016–2019, утврђивање изазова са којима се ZALICO институције суочавају у приступу овим ресурсима и утврђивање стратегије за побољшање ситуације.
Аутори су проучили релевантну литературу о употреби е-извора у високошколским институцијама у различитим деловима света. Њен преглед показује велике користи од њихове примене у академским круговима, упркос наведеним изазовима приликом приступа. Негативни фактори који утичу на њихову употребу укључују лоше интернет везе и недостатак свести и вештина претраживања међу корисницима (док у позитивне спадају вредност информација, свеобухватност и лак приступ 24/7). Сходно овим закључцима, истраживачи су покушали да утврде да ли су исти ови изазови одговорни и за слабо коришћење EIFL е-извора међу ZALICO институцијама.
Ова студија је рађена као студија случаја, а за прикупљање података коришћен је одговарајући упитник на који је одговорило 16 ZALICO институција. Она је открила различите проблеме у коришћењу EIFL е-извора, сродне онима у истраженој литератури: лоше интернет везе, неадекватне вештине претраживања, неефикасне стратегије промоције е-извора, проблеме са регистрацијом и непроактивност библиотекара.
Један од циљева студије био је утврђивање стратегија за побољшање коришћења е-извора. Испитаници су замољени да наведу оне за које мисле да ће побољшати њихово коришћење. Препоручени су обука корисника о приступу изворима, обука библиотекара о процесу регистрације ресурса, боља информисаност о е-изворима и побољшање интернет веза. Од одређених база података би требало затражити да унапреде покривеност садржајем како би задовољиле потребе за информацијама већине институција. Интернет везе би требало побољшати и повећати број приступних тачака на стратешким местима, број рачунара и пропусност.
Истраживачи су настојали да утврде ниво интеракције између чланова ZALICO-а и државног координатора EIFL-а који би требало да олакша њихову регистрацију на EIFL изворе. Испоставило се да ZALICO институције често не траже помоћ од координатора у вези са приступом и употребом EIFL е-извора. Може се рећи да већина институција није проактивна у решавању проблема са приступом понуђеним изворима. Једна од кључних улога, у овом контексту, припада библиотекарима, а њихово недовољно залагање и неуспех по том питању чини их једноставно ирелевантним.
