Образовна структура запослених у високошколским и универзитетским библиотекама Србије

Анђела Стошић; Ана Ђорђевић

doi:10.19090/cit.2020.37.3-11

Анђела Стошић Универзитет у Београду, Филолошки факултет – Катедра за библиотекарство и информатику, Београд
Ана Ђорђевић Универзитет у Београду, Хемијски факултет – Библиотека, Београд

DOI:: https://doi.org/10.19090/cit.2020.37.3-11

Кључне речи: високошколске библиотеке, универзитетске библиотеке, структура запослених, библиотекари, образовање, катедре за библиотекарство и информатику, Република Србија

Сажетак

У раду се анализира структура запослених у универзитетским и високошколским библиотекама Републике Србије. Подаци о степену и профилу образовања радника за 2018. и 2013. годину добијени су из базе Мрежа библиотека Србије. Они показују да у универзитетским библиотекама високообразовани посленици чине 63% укупног броја радника. У високошколским библиотекама, које су у великом броју случајева библиотеке са једним запосленим, процентуално их је више, тачније 77%. Библиотекари високошколских библиотека у 2018. години су, с обзиром на високошколску установу у којој раде, завршени факултет и смер на том факултету, сврстани у три групе: прву чине они који имају диплому из области библиотекарства и информатике (7,23%), у другој су библиотекари који раде у библиотеци високошколске јединице чији се фонд односи на научне области које су и сами студирали (40%), док трећој групи припадају библиотекари чије образовање није из области библиотекарства и информатике, нити из области којима је библиотека намењена (53%). Универзитетске библиотеке несавесно достављају податке о образовном профилу својих запослених те се за њих није могла урадити никаква анализа, нити сазнати колико је библиотекара са дипломом из библиотечко- информационих наука.