Међународна федерација библиотекарских удружења и институција – IFLA и професионална удружења у Србији: првих 45 година

Сажетак

Иако данас српски библиотекари на разним нивоима и у различитим видовима узимају активно учешће у раду Међународне федерације библиотекарских удружења и институција – IFLA, само ретки међу њима знају да професионална сарадња са овом организацијом траје преко 85 година. Премда о међусобној сарадњи сведоче и архивска и штампана грађа (како у Србији, тако и у седишту IFLA-e у Хагу), њени домети не само да нису никада оцењени, него никада нису представљени ни у хронолошком низу, што би морало претходити евалуацији. Успостављање хронологије у сарадњи српских библиотекара са IFLA-ом управо је један од циљева овог рада.
Вишедеценијски професионални односи српских библиотекара са IFLA-ом одвијали су се у различитим државним и политичко-економским оквирима: од Краљевине Југославије преко Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Савезне Републике Југославије до Републике Србије. У овом раду разматрају се два периода, онај између два светска рата и онај који се на њега надовезао, почевши након Другог светског рата и достижући врхунац у осмој деценији 20. века.
Сматрајући да је познавање развоја библиотекарства у националним оквирима основа за изградњу професионалног идентитета библиотекара, ауторке у овом раду настоје да по први пут осветле аспект сарадње са IFLA-ом, као суштински важан за сазревање професионалне самосвести. Имајући у виду да су економске прилике и политички утицаји у претходним деценијама отежавали тај процес, оне настоје да им супротставе заједничко памћење, заједничке вредности, осећање припадности и самопоштовања као својства идентитета.