Читалиште http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit <p>ЧИТАЛИШТЕ: научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, посвећен је развоју и неговању научно-истраживачког рада у областима историје библиотека, културолошко-комуниколошке и образовне функције библиотекарства, социологије књиге и читања, информационе писмености, организације знања, библиографије, менаџмента библиотека и библиотечко-информационих система, као и информационе и медијске технологије у контексту развоја библиотека.</p> Градска библиотека Панчево и Филозофски факултет Новом Саду sr-RS@cyrillic Читалиште 2217-5555 Стручна звања – бар три стране једне медаље... http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/91 <p>Ако су стручна звања нешто као медаља којом се одликујемо, онда ова библиотечка има бар три стране. На једној је законска регулатива, на другој вредновање стручног рада, а на трећој сада већ не мали број делатника на пољу образовања и стручног усавршавања библиотекара. Било би за очекивање да све три стране, у садејству, дају златни сјај медаљи званој библиотекарска професија, али – није тако.<br>Како смо дошли до тога да, после неколико деценија упорне борбе за статус и углед у друштву, српски библиотекари почну да раде на укидању библиотекарства као професи је, у овом броју&nbsp;<em>Читалишта</em>&nbsp;покушавају да објасне Иван Стојановић и Жарко Војновић у ауторским текстовима. „Спољни чиниоци“ остављени су овом приликом по страни, јер уз све рестриктивне мере у култури последњих година, они нису нанели професији онолико штете колико су то успели они унутар ње. Озакоњени обрачун са струком тековина је вишегодишње активности једног броја беспризорних каријериста и далеко већег броја оних којима постојећа ситуација у вези са стручним звањима напросто иде на руку.<br>Као противтежа реченом, а у непосредној вези са стручним звањима, налазе се потреба за комуникацијом, сарадњом и за усавршавањем у струци. Темати у ранијим бројевима&nbsp;<em>Читалишта</em>већ су били посвећени школовању библиотекара, па је овом приликом пажња посвећена програмима континуираног образовања. Одличне примере едукације запослених у библиотекама представљају аутори и реализатори програма Јелена Јовин, Александра Поповић, Драгана Столић и Дејана Каваја Станишић.</p> Гордана Стокић Симончић ##submission.copyrightStatement## 2019-06-03 2019-06-03 18 34 1 1 Стручна звања у библиотечко-информационој делатности у Републици Србији http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/99 <p>Закон о библиотечкој делатности из 1994. године примењивао се у Србији више од две деценије и то у сложеним друштвено-политичким условима којима су свој печат дали дубока економска криза и рат. Истовремено, дошло је до великих промена у библиотечко-информационој делатности, првенствено изазваних наглим развојем информационо- комуникационих технологија. Нови закон је стога био нужан, али је донесен тек 2011. године. Заједно са новим одређењем библиотечко-информационе делатности, врста грађе и извора којима се она бави, промењена је и улога библиотекара. Тиме су и стручна звања поново постала предмет интересовања библиотечке јавности. У раду је приказан преглед прописа који се односе на њих, али и низ проблема и питања који су настали изменом правних аката. Посебна пажња посвећена је важећем Закону о библиотечко-информационој делатности и Правилнику о ближим условима за стицање виших стручних звања у библиотечко-информационој делатности који је из њега проистекао.</p> Иван Стојановић ##submission.copyrightStatement## 2019-06-03 2019-06-03 18 34 2 13 10.19090/cit.2019.34.2-13 О нестручном напредовању и стручном назадовању http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/93 <p>Рад се бави анализом неколико начелних питања у вези са стицањем стручних звања у библиотечко-информационој делатности, кључних за схватање смисла стручног напредовања. Правилник о ближим условима за стицање виших стручних звања у библиотечко-информационој делатности и бодовна листа који регулишу стицање стручних звања извор су многих неспоразума и отворених злоупотреба. Њихова примена у пракси показала је да се углавном настоји на испуњавању формалних услова код кандидата. Принципијелна питања, попут тачнијег одређивања опсега библиотечко- информационе делатности, процене квалитета, (не)оправданости начина вредновања редовних послова, као и праведности валоризације, доследно се избегавају. Све је то довело до хиперпродукције кандидатура, снижавања нивоа струке, због чега је замагљен и сам смисао стручног напредовања.</p> Жарко Војновић ##submission.copyrightStatement## 2019-06-03 2019-06-03 18 34 14 21 10.19090/cit.2019.34.14-21 Креирање и вођење радионице за библиотекаре http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/94 <p>Рад се бави процесом настанка едукативне радионице, посматране као вид спровођења акредитованог програма у контексту сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности у Србији (2014–2018).<br>У почетном делу успостављају се општи принципи и примери добре праксе из IFLA водича за стално стручно усавршавање и практичне смернице за ефикасно креирање радионица. У истраживачком делу примењен је модел функционалне флуентности и интерпретиран профил понашања водитеља, добијен на основу анонимне процене библиотекара (анализа 665 придева из 400 упитника). На профилу је опажено смањено изражавање негујућег начина понашања водитеља, предложене су корекције, али је и напоменуто питање поузданости прикупљених података. У закључку се препоручује системско увођење супервизије ради побољшања квалитета акредитованих програма.<br>Основни циљ чланка је да се истакну неопходност сталног професионалног и персоналног усавршавања аутора/ водитеља, и последично, побољшање квалитета радионица, јер оне могу бити ефикасан, искуствен начин стицања знања, развијања социјализације и креативности библиотекара и, додатно, начин побољшања услуга и привлачења већег броја корисника у библиотеке.</p> Јелена Јовин ##submission.copyrightStatement## 2019-06-03 2019-06-03 18 34 22 31 10.19090/cit.2019.34.22-31 Допринос Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” сталном стручном усавршавању запослених у библиотечко-информационој делатности http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/95 <p>У раду је представљена едукативна активност Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” намењена запосленима у библиотечко-информационој делатности. Као матична за високошколске библиотеке на територији Србије, она се систематски и организовано бави стручним усавршавањем библиотекара у оквиру мреже академских библиотека. Успостављањем система акредитације у библиотечко-информационој делатности 2013. године, Библиотека је своју образовну делатност додатно развила, обогатила и унапредила, предлагањем и спровођењем значајног броја семинара које је похађао велики број корисника. У периоду од 2014. до 2018. године реализовано је 19 програма у којима је учествовало 2306 полазника. Досадашња пракса Библиотеке у овом сегменту рада указује на важност интерактивног, иновативног и флексибилног приступа обуци библиотечких радника, како би они лакше могли да савладају изазове са којима се суочавају, међу којима су сада најактуелнији: усвајање принципа отвореног приступа, разумевање основних појмова ауторског права, познавање нових информационих технологија значајних за библиотечке раднике и њихове све захтевније кориснике, коришћење комерцијалних и некомерцијалних електронских сервиса и сл.</p> Александра Поповић Драгана Столић Дејана Каваја Станишић ##submission.copyrightStatement## 2019-06-03 2019-06-03 18 34 32 39 10.19090/cit.2019.34.32-39 Књига и библиотеке у Старој Индији http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/96 <p>У овом раду учињен је покушај да се домаћој библиотечкој јавности представе улога и значај књиге и библиотека на индијском потконтиненту. Приказан је однос према књизи и писању, као и ток оснивања библиотека у најстаријем развојном периоду, између 3000. г. п.н.е. и 1206. г. н.е. Систем писања који још увек чека да се дешифрује, постојао је у цивилизацији долине реке Инд још у 3. миленијуму пре нове ере, о чему сведоче бројни печати од стеатита и бакарне плочице са записима. О постојању рукописних збирки пре нове ере на просторима Индије се најмање зна, чему је узрок, осим велике временске дистанце, врло развијена усмена традиција преношења знања. Још један од разлога је пракса писања на материјалима који нису превише трајни, а то су најчешће палмин лист и брезина кора. Најпоознатији текстови у данашње време су Закони краља Ашоке записани на камену, који потичу из трећег века пре наше ере. Прве библиотеке у старој Индији о којима се поуздано може говорити, налазиле су се у склопу махавихара, будистичких монашких универзитета. Најпознатија и највећа међу њима је библиотека у Наланди. Поред библиотека при центрима образовања, у старој Индији издвајају се дворске библиотеке и библиотеке при религијским центрима.</p> Анђела Стошић ##submission.copyrightStatement## 2019-06-03 2019-06-03 18 34 40 51 10.19090/cit.2019.34.40-51 Руска државна библиотека у Москви – од музејске збирке књига до колекције од националног значаја http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/97 <p>У тексту су описани развој и колекције Руске државне библиотеке у Москви, од Музеја Румјанцева, основаног 1828. у Санкт-Петербургу, до данашњих дана. Посебна пажња посвећена је периоду од шездесетих година 19. века, када је фонд поменутог музеја премештен из Санкт-Петербурга у Москву, где је представљао прву музејску колекцију у Руском царству. На основу тадашњих прописа, данашња Руска државна библиотека била је прва општедоступна библиотека у Москви. Део њених фондова представљале су, а и данас чине, рукописне и штампане публикације из различитих периода српске историје.<br>Након револуције 1917, пред ову установу постављени су нови задаци, који су били у складу са тадашњим државним уређењем, које је, упркос прилагођавањима у појединим периодима, опстало до почетка деведесетих година 20. века. Нове околности учиниле су да Руска државна библиотека још једанпут у својој историји промени статус и улогу, која се, уз примену нових информационих технологија, успешно развија и у 21. веку.</p> Биљана М. Ђурашиновић ##submission.copyrightStatement## 2019-06-03 2019-06-03 18 34 52 66 10.19090/cit.2019.34.52-66 Чикаго стил библиографског цитирања http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/98 <p>Цитирање као дословно навођење туђих речи, парафраза или резиме нечијих идеја или ставова у циљу потврђивања сопствених сазнања, полемике са супротним мишљењима, или као упућивање читаоца на сродне радове, захтева јасан и исцрпан библиографски опис извора. То подразумева правила по којима се наводе подаци о библиографској јединици која варирају од једног до другог стила цитирања. Избор зависи од научне дисциплине, правила која прописују часописи или зборници у којима се објављују радови, или од афинитета самих аутора. У овом тексту, на практичним примерима, представљенe су измене у начину цитирања појединих врста грађе и извора објављене у 17. издању Чикаго стила библиографског цитирања (Chicago Style) из 2017. године. Редакција Читалишта: научног часописа за теорију и праксу библиотекарства, у складу са традицијом заступљеном у часописима са тематиком из библиотечко-информационе делатности у свету, определила се за Notes and Bibliography style (односно Humanities Style). У овом тексту су приказани начини навођења различите библиотечко-информационе грађе и извора који се најчешће користе као референсна литература у научном или стручном раду.</p> Драгана Сабовљев ##submission.copyrightStatement## 2019-06-03 2019-06-03 18 34 67 80 10.19090/cit.2019.34.67-80