http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/issue/feed Читалиште 2019-12-11T15:38:37+00:00 Гордана Стокић Симончић gordana.stokic.simoncic@gmail.com Open Journal Systems <p>ЧИТАЛИШТЕ: научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, посвећен је развоју и неговању научно-истраживачког рада у областима историје библиотека, културолошко-комуниколошке и образовне функције библиотекарства, социологије књиге и читања, информационе писмености, организације знања, библиографије, менаџмента библиотека и библиотечко-информационих система, као и информационе и медијске технологије у контексту развоја библиотека.</p> http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/101 Има ли библиотекара у библиотекама? 2019-12-11T15:31:50+00:00 Драгана Сабовљев privremen27@simon.rs <p>Тема 35. броја Читалишта: ко је запослен у библиотекама, логичан је наставак оне из мајског броја, о стручним звањима у библиотечко-информационој делатности. Такође је наставак и теме Библиотекарство у Србији: законодавни оквир и пракса (бр. 29, новембар 2016), али и оне из далеке 2010 (бр. 16, мај), о високошколском образовању библиотекара. Овај низ, који се бави болном тачком струке – професионализацијом кадра запосленог у библиотекама, говори заправо о великом броју нерешених питања која се понављају сада већ деценијама: Kо ради у библиотекама? Које професије су најзаступљеније? Који профили запослених из читаве палете нових занимања би били пожељни за даље унапређење библиотечко-информационе делатности? Питања нерационалног запошљавања, као и подједнако нерационалне забране запошљавања, задиру већ у неке друге теме које није било могуће отворити, јер би изашле из оквира научног приступа и зашле у поље дневне политике.<br>Тако, Тему овог броја Читалишта чине три рада. Анђела Стошић и Ана Ђорђевић урадиле су анализу образовне структуре запослених у јавним библиотекама Србије. Ауторке – докторанткиње на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду – пружиле су нам, са једне стране, охрабрујући податак да тренутно највећи број библиотекара има високу стручну спрему, а са друге, да је од тога тек нешто више од 10% дипломираних библиотекара. Прецизније – библиотекара који су формално образовање стекли на катедрама у Београду и Сомбору, пошто су, по Закону о библиотечко-информационој делатности, дипломирани библиотекари сви они који положе стручни испит у Народној библиотеци Србије и/или Библиотеци Матице српске – нема разлике. Још више би, међутим, требало да уплаши податак о поразно малом броју младих људи који се запошљавају у библиотекама. Уз највеће поштовање према кадру средњих година који је професију унапредио у претходних неколико деценија, поставља се питање коме пренети своја знања и искуства.<br>Следи чланак Карле Селихар и Жељка Вучковића о Катедри за библиотекарство на Педагошком факултету у Сомбору, који описује њен наставни програм, али, много значајније, говори о бризи предавача о могућностима запослења академских грађана које образују.<br>Желећи да прикажемо и тренутно стање у региону, обратили смо се Саши Мадацком са Универзитета у Сарајеву. Добили смо рад о кадровској политици транзиционог библиотекарства на Балкану, приказаној кроз призму стратегије Међународне федерације библиотечких асоцијација и установа за период 2019–2024, заснован на теорији „магијског реализма” и подацима из истраживања стања библиотека основних и средњих школа у Кантону Сарајево. Потпуно нетипично за његове духовите написе – успео је да нас растужи.<br>Можда нисмо довољно јасно одговорили на питање ко ради у библиотекама у Републици Србији и Босни и Херцеговини, али смо дошли до закључка о томе ко неради – они који су се школовали за занимање које сви толико волимо и којем смо толико посвећени. Они, нажалост, одлазе у иностранство или раде у call центрима.</p> 2019-12-11T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/102 Образовна структура запослених у јавним библиотекама Србије 2019-12-11T15:32:42+00:00 Анђела Стошић privremen26@simon.rs Ана Ђорђевић privremen25@simon.rs <p>У раду је приказана структура кадра у јавним библиотекама Републике Србије према степену и области образовања. Издвојени су подаци за 2013. и 2018. годину како би се установио ефекат забране запошљавања у јавном сектору која је донета крајем 2013. Евидентно је да се број запослених са средњом и вишом стручном спремом смањио, док је број високообразованих повећан.<br>Како се у постојећем закону и националним стандардима који се односе на библиотечко-информациону делатност не издваја образовни профил дипломираног библиотекара као приоритетан приликом запошљавања, циљ је утврдити из којих струка долазе високообразовани запослени у јавним библиотекама. Као посебна категорија издвојени су упосленици са дипломом из области библиотекарства и информатике, да би се сагледало који проценат заузимају међу универзитетски образованим кадром.<br>Чињеница да је број корисника библиотека испод утврђеног стандарда, указује да је потребно променити нешто у начину рада јавних библиотека. За почетак би било добро преиспитати тренутно стање у Србији и проучити прописе земаља које су ово питање решиле на адекватнији начин те на основу тога експлицитније прописати који би образовни профили, у коликој мери, требало да буду заступљени у јавним библиотекама.</p> 2019-12-11T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/103 Библиотекарство у раљама живота: од школовања до запослења 2019-12-11T15:33:29+00:00 Карла Селихар privremen24@simon.rs Жељко Вучковић privremen23@simon.rs <p>У Републици Србији библиотекари се школују на две катедре – Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду и Катедри за библиотекарство Педагошког факултета у Сомбору Универзитета у Новом Саду. Студије библиотекарства у Сомбору почињу 2005, а од 2015. године отвара се програм за мастер студије библиотекар-информатичар. У раду се прати развој студијског програма на Катедри у Сомбору и даљи пут студената – свршених библиотекара. С обзиром на чињеницу да је сврха студијског програма образовање стручњака из библиотечко- информационих наука, свршени библиотекари-информатичари су после четворогодишњих студија оспособљени за обављање послова у свим типовима библиотека. Увидом у документацију Педагошког факултета о броју уписаних и броју дипломираних студената анализираћемо и колико их је нашло посао у библиотекама.</p> 2019-12-11T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/104 Miris kiše: kadrovska politika tranzicionog bibliotekarstva na brdovitom Balkanu 2019-12-11T15:34:03+00:00 Saša Madacki privremen22@simon.rs <p>Svako sažimanje ovog teksta je zaludan posao. Ali, kako urednica insistira, moram da napišem o čemu se ovdje zapravo radi. Dakle, autor (tojest ja) u ovom radu donosi analizu kadrovske politike u bibliotekama Kantona Sarajevo gledanu kroz rakurs teorije magijskog realizma kao jedinog mogućeg okvira za objašnjenje fenomena zapošljavanja u bibliotečkoj struci. Autor daje drugo čitanje podataka prikupljenih u sistematskom istraživanju stanja biblioteka osnovnih i srednjih škola Kantona Sarajevo, kroz prizmu Strategije Međunarodne federacije bibliotečkih asocijacija i ustanova za period 2019–2024.</p> 2019-12-11T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/105 Књига и библиотеке у Кини од античких времена до укидања Царства 2019-12-11T15:34:56+00:00 Биљана М. Ђурашиновић privremen22@simon.rs <p>Циљ рада је да прикаже развој књиге и библиотека у Кини, од првих династија, до краја царског периода, почетком 20. века. Од различитих типова библиотека обрађене су државне, међу којима је била и она у оквиру царског двора, посебно активна за време династијe Сунг, док су се манастирске, факултетске и школске развијале првенствено у доба Танга, Минга и Ћинга. Јавне библиотеке (иако нису испуњавале све критеријуме које их дефинишу као такве) појављују се за време династије Ћинг, што је било у складу са друштвено-политичким и културним променама почетком прошлог века.<br>Значај који су проналазак папира и ксилографија, као почетна фаза у развоју технике штампања, имали у целом тадашњем свету, опширније је разматран у оквиру кинеског друштва као њиховог извора. У складу са тим, у првом делу рада описана је штампарска продукција у различитим местима, која је допринела и повећању врстa и броја публикација у свим библиотекама Кинеског царства.</p> 2019-12-11T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/106 Увођење услуга за особе са оштећеним видом – искуства Универзитетске библиотеке „Никола Тесла“ у Нишу 2019-12-11T15:35:42+00:00 Snežana Jančić privremen21@simon.rs <p>Пружање услуга особама са инвалидитетом представља важан сегмент рада у библиотекама. У тексту је описан процес увођења сервиса за кориснике са оштећеним видом у Универзитетској библиотеци „Никола Тесла“ у Нишу. Укључивањем у TEMPUS пројекат&nbsp;<em>Једнак приступ за све: оснаживање социјалне димензије у циљу јачања Европског простора високог образовања</em>&nbsp;2013. године и добијањем асистивне опреме за слепе и слабовиде студенте Универзитета у Нишу, Библиотека почиње да се на организован начин бави њиховим потребама и за њих развија специјализоване услуге. Анализом начина на које се овој категорији корисника могу побољшати услови студирања, упознавањем са правном регулативом, пре свега, у области библиотекарства и заштите ауторских права, успостављањем сарадње са институцијама које такве услуге већ пружају, обуком запослених и израдом упутстава, створене су основе за почетак рада. Од тада су сервиси за слепе и слабовиде, од којих је најзначајније прилагођавање литературе у њима приступачним форматима, постале део стандардних библиотечких услуга.</p> 2019-12-11T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/107 Међународна федерација библиотекарских удружења и институција – IFLA и професионална удружења у Србији: првих 45 година 2019-12-11T15:36:38+00:00 Гордана Стокић Симончић privremen20@simon.rs Бранка Драгосавац privremen15@simon.rs <p>Иако данас српски библиотекари на разним нивоима и у различитим видовима узимају активно учешће у раду Међународне федерације библиотекарских удружења и институција – IFLA, само ретки међу њима знају да професионална сарадња са овом организацијом траје преко 85 година. Премда о међусобној сарадњи сведоче и архивска и штампана грађа (како у Србији, тако и у седишту IFLA-e у Хагу), њени домети не само да нису никада оцењени, него никада нису представљени ни у хронолошком низу, што би морало претходити евалуацији. Успостављање хронологије у сарадњи српских библиотекара са IFLA-ом управо је један од циљева овог рада.<br>Вишедеценијски професионални односи српских библиотекара са IFLA-ом одвијали су се у различитим државним и политичко-економским оквирима: од Краљевине Југославије преко Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Савезне Републике Југославије до Републике Србије. У овом раду разматрају се два периода, онај између два светска рата и онај који се на њега надовезао, почевши након Другог светског рата и достижући врхунац у осмој деценији 20. века.<br>Сматрајући да је познавање развоја библиотекарства у националним оквирима основа за изградњу професионалног идентитета библиотекара, ауторке у овом раду настоје да по први пут осветле аспект сарадње са IFLA-ом, као суштински важан за сазревање професионалне самосвести. Имајући у виду да су економске прилике и политички утицаји у претходним деценијама отежавали тај процес, оне настоје да им супротставе заједничко памћење, заједничке вредности, осећање припадности и самопоштовања као својства идентитета.</p> 2019-12-11T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement##