http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/issue/feed Читалиште 2020-12-01T13:18:55+00:00 Гордана Стокић Симончић gordana.stokic.simoncic@gmail.com Open Journal Systems <p>ЧИТАЛИШТЕ: научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, посвећен је развоју и неговању научно-истраживачког рада у областима историје библиотека, културолошко-комуниколошке и образовне функције библиотекарства, социологије књиге и читања, информационе писмености, организације знања, библиографије, менаџмента библиотека и библиотечко-информационих система, као и информационе и медијске технологије у контексту развоја библиотека.</p> http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/108 Библиотекари деци и младима 2020-08-12T09:38:58+00:00 Горан Траиловић mail1@mail.com <p>Рубрикa Тема у овом броју посвећена је раду са осетљивом и захтевном категоријом корисника коју чине деца и млади у дечјим одељењима јавних библиотека. Шест чланака приказује активности у библиотекама Србије, окружењу и на глобалном плану. Разноликост текстова проистекла је из жеље уредништва да буду обухваћена што разноврснија искуства у настојањима да се деца и млади привуку у библиотеке. Стога је била неопходна историјска перспектива, упоредо са теоријским разматрањима и примерима добре праксе. У процесу преговарања са страним ауторима драгоцена је била колегијална помоћ дечјег библиотекара, Милице Матијевић из Библиотеке „Димитрије Туцовић“ у Лазаревцу, којој уредник Теме захваљује на подршци и сарадњи.<br>О „малим селима“, програму за децу јавне библиотеке у Београду између два светска рата пишу Бранка Драгосавац и Љубица Ћоровић. Оне су, на основу доступне архивске и друге грађе, успеле не само да представе овај „storytelling у повоју“, већ и да осветле лик и дело Надежде Басуровић, првог дечјег библиотекара у Србији. Ауторке су такође доказале да је важно познавање историјског развоја професије да би један број библиотекара престао да живи у илузији да су активности које се тренутно приказују као најбољи примери добре праксе настале од тренутка када су они изабрали да их спроводе.</p> 2020-08-12T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/110 Мала сêла или storytelling у повоју: програм за децу јавне библиотеке у Београду између два светска рата 2020-11-30T13:05:19+00:00 Бранка Драгосавац mail2@mail.com Љубица Ћоровић mail3@mail.com <p>Прво дечје одељење у Београду основано је заједно са првом јавном библиотеком – Библиотеком и Музејом Општине града Београда. Од свечаног отварања 31. јануара 1931. године у њему су организоване различите форме рада са децом. Иако се више пута писало о раду овог одељења, чини се да су поједини облици сарадње са децом недовољно истакнути. Осим тога, у Дечјем одељењу именован је и први дечји библиотекар на територији, како тадашње државе, тако и српских јавних библиотека у целини, Надежда Басуровић. Она је до сада спорадично помињана у стручној литератури, али њен рад и љубав са којом је посвећено водила одељење и културно-просветну делатност нису до сада истражени ни објављени.<br>У овом тексту представљена су дечја посела – „мала села“ као претеча савремених културних програма и рад првог именованог српског дечјег библиотекара. Чланак је настао на основу грађе Завичајног одељења Библиотеке града Београда и годишњих извештаја о раду Библиотеке, грађе Aрхива Београда те објављених написа у серијским и монографским публикацијама.</p> 2020-08-12T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/111 Причам ти историју: пројекат сторителинг радионица у сарадњи зрењанинског Музеја и Библиотеке 2020-11-30T13:04:08+00:00 Тања Граовац mail4@mail.com <p>Рад представља пројекат реализован у сарадњи зрењанинског Музеја и Библиотеке, како би се превазишао проблем слабије заинтересованости младих за завичајно културно наслеђе. Уочен је и проблем недовољне отворености институција културе у комуникацији са новим генерацијама, који су учесници у пројекту покушали да реше употребом сторителинг технике учења и укључивањем различитих интерактивних, радионичарских елемената. Уз коришћење савремених технологија, водитељи радионица су покушали да локално наслеђе учине разумљивијим, ближим и атрактивнијим, као и да подстакну децу да самостално интерпретирају садржаје које нуде Библиотека и Музеј. У тексту су представљена теоријска разматрања о техникама сторителинга и сарадњи баштинских институција, да би се дао одговор зашто је избран модел рада који је коришћен у радионицама. Истакнути су значајни резултати пројекта Причам ти историју који се, по мишљењу ауторке, састоје у томе да су деца охрабрена да чешће и опуштеније долазе у Библиотеку и Музеј и да су заинтересована за локалну историју и подстакнута да даље истражују завичајно културно наслеђе. При томе, успостављена је боља сарадња ове две институције културе.</p> 2020-08-12T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/112 Читалачки клуб за особе са интелектуалним тешкоћама 2020-11-30T13:03:48+00:00 Горан Траиловић mail1@mail.com <p>Одељење за комуникације и инклузију Градске библиотеке Панчево је 2018. године, у оквиру пројекта&nbsp;<em>Доступност културних садржаја особама са сметњама у развоју и интелектуалним тешкоћама</em>, покренуло специфичан Читалачки клуб који је окупио двадесетак младих особа. Активности Клуба су реализоване у партнерству са Центром за културу и екологију ПанАрт и Удружењем „На пола пута“, а његов рад је пратио и усмеравао стручни тим састављен од дефектолога, педагога, психолога и библиотекара.<br>У раду се износе почетне замисли и очекивања аутора пројекта – писца овог текста, припреме организатора, реализоване активности и евалуација, као и разлози због којих није настављен наредне године. Писан је на основу увида у рад Клуба, непосредног учествовања у активностима, текстуалне и видео-документације која се чува на Одељењу за комуникације и инклузију панчевачке Библиотеке. Посебно су истакнути реакције и мишљења његових чланова који се односе на реализоване активности. Најатрактивнији резултат деловања Клуба је кратки играни филм&nbsp;<em>Љубав у библиотеци</em>, чији су протагонисти његови чланови, који су сами осмислили и сценарио. На основу резултата испитивања учесника и сарадника укључених у пројекат и личног увида аутора, може се закључити да је он успешно реализован.</p> 2020-08-12T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/113 Modeli i mogućnosti stalnog stručnog usavršavanja knjižničara za djecu i mlade te njihov utjecaj na praksu 2020-11-30T13:03:28+00:00 Danijela Petrić mail5@mail.com <p>U radu su prikazani modeli i mogućnosti stalnog stručnog usavršavanja knjižničara za djecu i mlade koji postoje u Republici Hrvatskoj. Također se u članku nastoji definirati na koji način je modele usavršavanja moguće primijeniti u praksi i to na konkretnom primjeru Knjižnice i čitaonice „Fran Galović“ Koprivnica, s naglaskom na stručno usavršavanje knjižničara koji rade s djecom i mladima. Daje se pregled stručnog usavršavanja osoblja ove ustanove putem programa Erasmus+ i Nacionalnog centara za stalno stručno usavršavanje knjižničara. Ono je osobito važno u današnje vrijeme brzih promjena i potrebe za neprestanim prilagođavanjem knjižničnih usluga. Učenje kroz iskustvo i praćenje rada kolega u drugim državama u praksi se pokazalo vrlo korisnim, a koprivnička knjižnica je time povećala kompetencije stručnog osoblja, razvila niz inovativnih programa te istaknula svoju važnu ulogu u zajednici.</p> 2020-08-12T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/114 Деца у земљи библиотека – прошлост, садашњост и будућност финских библиотечких услуга за децу и младе 2020-11-30T13:03:16+00:00 Ulla Pötsönen mail6@mail.com <p>Библиотечке услуге за децу и младе представљају саставни део друштвеног живота и образовања у Финској. Текст приказује историјски развој и садашњост финског библиотечког система и описује примере најбоље праксе у домену активности које библиотеке обезбеђују за младе и њихове старатеље.<br>Након Другог светског рата, финска нација је започела убрзано да се креће у правцу модернизације. Читање из разоноде и задовољства постало је популарно, било је више могућности за образовање, образовни ниво је растао, а млади су проводили више година у школи, уместо да рано почну да раде. Ови трендови допринели су да се развију разноврсније библиотечке услуге. Промене у образовању и у друштву утицале су и на библиотечке услуге за децу те тако данас библиотеке за децу и младе представљају есенцијални део финског друштва.<br>За разлику од многих других земаља, у Финској не постоји школска библиотека у свакој школи. Тренутно делују неколико изврсних школских библиотека и посвећених школских библиотекара, али већина школа користи услуге јавних библиотека. Линија између школске и јавне библиотеке није јасно повучена јер највећи број посета остварују можда управо ученици, али веза између висококвалитетног образовања и ефикасне библиотечке услуге омогућује библиотекама и школама да имају заједничку сврху, циљеве и стратегију.</p> 2020-08-12T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/115 Порука деци у документима и литератури о дечјим библиотекама и библиотекарима 2020-12-01T13:18:55+00:00 Razina Akhter mail7@mail.com <p>Библиотеке за децу и младе су друштвене, културне и образовне организације које обезбеђују најшири спектар образовних услуга за ову деликатну категорију корисника. Ове услуге подразумевају пружање информација на основу којих се формирају идеолошки и етички принципи, као и научно и културолошко знање из различитих области, у писаном, електронском и аудио-визуелном облику. Добра дечја библиотека постаје пријатељ деци током процеса стицања основног образовања и вештина писмености, омогућавајући им да у будућности учествују у развоју заједнице и активно му доприносе. На основу UNICEF Конвенције о правима детета, IFLA/ UNESCO смерница за развој 2001, IFLA смерница за библиотечке услуге за децу узраста од 0–18 година, докумената и радова представљених на IFLA конгресима и низа извора који се баве овим питањима, у раду се говори о мисији, визији, циљевима, ресурсима и улози дечјих библиотека, као и инклузивним сервисима и потребама деце које они могу да задовоље. Уз то, рад покушава да одговори на питање шта се очекује од дечјих библиотека и библиотекара који раде са децом. Циљ му је да покаже библиотекарима пут којим би требало да иду и начин како да њиме крену и како да промене приступ управљању библиотечким ресурсима и услугама у будућности.</p> 2020-08-12T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/116 Сведок времена: Библиотека женског стваралаштва у Истанбулу 2020-12-01T13:18:33+00:00 Мирјана Маринковић mail8@mail.com <p>У свету постоји више библиотека посвећених стваралаштву жена. Међу њима су најпознатије Феминистичка библиотека (The Women`s Library) при Лондонској школи за економске и политичке науке (The London School of Economics and Political Science), основана 1926, Феминистичка библиотека у Глазгову (Glasgow Women`s Library), основана 1991, Феминистичка библиотека (Feminist Library) у Лондону, основана 1975. те Библиотека женског стваралаштва и информациони центар у Истанбулу (Kadınlar Eserleri Kütüphanesi ve Bilgi Merkezi Vakfı), која постоји од 1990. године.<br>За разлику од побројаних библиотека у Великој Британији које претежно прикупљају писану грађу од значаја за историју борбе за друштвена и политичка права жена од краја 19. века, Библиотека женског стваралаштва у Истанбулу осмишљена је као институција окренута целокупном стваралаштву које потиче од жена, али и оном које је посвећено женама и бави се тзв. женским темама и питањима. Ова библиотека је у исти мах и информациони центар са низом посебних фондова, публикација и пројеката која привлачи пажњу активизмом и ентузијазмом те организацијом низа научних, стручних и других манифестација из области своје делатности.</p> 2020-08-12T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/117 Писана традиција Јермена: шеснаест векова писма, књиге и библиотека 2020-12-01T13:18:18+00:00 Биљана М. Ђурашиновић mail9@mail.com <p>У раду је представљена књижна култура Јермена од стварања писма у 5. веку до савременог доба. Посебна пажња посвећена је манастирским скрипторијумима и библиотекама који су, кроз неколико векова, с обзиром на специфичан географски положај јерменске државе и народа, били најзначајнији, а врло често и једини чувари култа књиге и читања. Са штампарском и издавачком делатношћу започело се од 16. века, првенствено у великим европским и светским центрима, да би у првој половини 19. века штампарија била отворена и у јерменској престоници Јеревану. Национална библиотека Јерменије оснива се средином 19, а већина других тек у 20. веку. Деловање јавних библиотека посебно је изражено од двадесетих година прошлог века, док се прве специјалне библиотеке оснивају десетак година касније. Савремено библиотекарство развија се у складу са утицајем информационих технологија, не занемарујући писану традицију, која се, код Јермена, у непрекинутом низу, негује већ хиљаду и шест стотина година.</p> 2020-08-12T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/118 Старе и ретке књиге легата академика Драгутина Анастасијевића 2020-12-01T13:17:59+00:00 Маја Аћимовић mail10@mail.com Зоран Ранковић mail11@mail.com <p>У раду су представљени резултати истраживања о легату академика Драгутина Анастасијевића који је похрањен у библиотеци Православног богословског факултета Универзитета у Београду. После кратког животописа легатора, издвојене су мање познате чињенице о највећем, али и једном од најзначајнијих легата Православног богословског факултета, који у свом фонду садржи грађу изузетног научног потенцијала, са великим бројем публикација важних за изучавање и развој византолошких студија и историје српског народа. Поред тога, дат је и приказ одређеног броја наслова који, по Критеријумима за процену и категоризацију старе и ретке библиотечке грађе Закона о старој и реткој библиотечкој грађи, спадају у старе и ретке књиге. По богатству њиховог садржаја и вредности, поред тога што чине значајну културну баштину, представљају изузетно ретку и вредну научну грађу, како код нас, тако и у свету.</p> 2020-08-12T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/119 Ревизија и отпис библиотечких фондова: искуства Градске библиотеке у Новом Саду 2020-12-01T13:17:38+00:00 Данијела Д. Добретић mail13@mail.com Оливера М. Топалов mail14@mail.com Андреј С. Радуловић mail15@mail.com <p>У раду ће бити речи о искуствима Градске библиотеке у Новом Саду (ГБНС) у самом процесу припреме за ревизију и у току ревизије и расхода, као и о проблемима и недоумицама који су се тада јављали. Биће представљен, такође, основни преглед законских прописа и стандарда за ревизију и расход у јавним библиотекама. Ревизија и отпис библиотечке грађе у ГБНС обавља се редовно и по законској регулативи. Целокупан фонд ГБНС, са преко 550.000 публикација, налази се у двадесет и седам огранака који постоје у њеном саставу и Закон у овом случају предвиђа ревизију најмање једном у десет година. Имајући ово у виду, као и чињеницу да публикације неминовно застаревају, поред свих редовних и додатних послова на унапређењу библиотечке делатности, ГБНС за десет година тешко, и уз велике напоре, спроводи ревизију целокупног фонда. Највећи проблем настаје дефинисањем и препознавањем расхода само у оквиру ревизије.</p> 2020-08-12T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://citaliste.ff.uns.ac.rs/index.php/cit/article/view/120 Културна политика и стратешко планирање у библиотекама 2020-12-01T13:17:16+00:00 Бојана Грујић mail16@mail.com <p>Дуго очекивана национална стратегија развоја културе Републике Србије за десетогодишњи период усвојена је у фебруару 2020. године. У раду је истакнут значај доношења овог документа за област културе и библиотечко- информационе делатности у Србији, с намером да се, у вези са тим, сагледа стање у култури у погледу примене принципа теорије менаџмента и стратешког планирања у пословању библиотека. Писању рада претходило је истраживање које је обухватило српске матичне, националне и универзитетске библиотеке, с упориштем на теоријској подлози и истраживањима из окружења. Градска библиотека у Новом Саду у овом тренутку jе једина установа у овој области у Србији чији је управни одбор усвојио Стратегију развоја за период 2020–2024. године. Израда овог документа представља модел који би се могао успешно применити и у другим библиотекама и установама културе, али је за то потребна стратешка подршка оснивача.</p> 2020-08-12T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement##