Дефинисање уређивачких политика часописа у отвореном приступу у Србији и улога библиотекара у том процесу

  • Milica Ševkušić Institute of Technical Sciences of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade
Кључне речи: часописи у отвореном приступу, Србије, уређивачка политика, Directory of Open Access Journals (DOAJ), Committee on Publication Ethics, научна рецензија, ауторска права, Creative Commons лиценце, такса за објављивање у отвореном приступу

Сажетак

У раду се разматра процес креирања модела уређивачке политике намењеног домаћим часописима у отвореном приступу и улога библиотекара у том процесу. Модел (образац) је документ који садржи предлог текста уређивачке политике дефинисан тако да задовољи све критеријуме у вези са уређивачком политиком које утврђују база података Directory of Open Access Journals, као и цитатни индекси Web of Science и Scopus. Структура обрасца је модуларна, а основни тематски блокови које покрива обухватају етичка питања у издаваштву, уређивање часописа и објављивање радова, као и ауторска права и права коришћења. Важну улогу у дефинисању обрасца имала су стручна знања која су чланови пројектног тима развили кроз рад у библиотекама научних установа. Библиотекари су пружили и техничку подршку у процесу дефинисања уређивачких политика домаћих часописа, односно у процесу њиховог усклађивања са понуђеним моделом. Један од првих резултата наведених акција јесте успешан исход поступка реапликације у бази података Directory of Open Access Journals за све часописе који су дефинисали уређивачку политику ослањајући се на понуђени образац. Процес дефинисања уређивачких политика домаћих часописа указао је на одређене проблеме, као што су селективна примена препорука, ослањање на непроверене информације које долазе од колега, уз истовремено занемаривање савета библиотекара, и, нарочито, непознавање и неразумевање основних појмова који се односе на ауторска права и права коришћења. Последњи наведени проблем, који одражава слабо развијену свест о ауторским правима у домаћој научној заједници, могао би да доведе у питање спровођење дефинисаних уређивачких политика. Имајући у виду непрофитни карактер и скромне буџете научних часописа из Србије, ангажовање правника који би помогли у решавању поменутог проблема није могуће. Проблем би се могао решити укључивањем библиотекара у едукацију припадника домаће научне заједнице о ауторским правима, нарочито у контексту отвореног приступа, а неопходан предуслов за то јесте унапређивање стучних способности самих библиотекара кроз осавремењивање курикулума и перманентну едукацију.

 

Објављено
21. 11. 2018.
Секција
Тема